Tag: muzika za popodne

Nisam obožavalac, niti se bavim žanrom – za heavy metal, na Suštini pasijansa je zadužen Miloš, čiji izveštaj sa sinoćnjeg koncerta Metallice ste verovatno već pročitali. Međutim, ja nisam ni ostrašćeni navijač koji pljuje po onome što nije njegova mentalna prćija. Trideset pet godina intenzivnog slušanja muzike me je naučilo da stvari postavljam na svoje mesto onako kako zaslužuju. Metallica zaslužuje barem pažnju i uvažavanje – ne manje od toga.

Danas slušamo jednu od klasičnih bajki kakve Metallica ima običaj da priča.

Jugo u tom spotu je prosti bonus koji čini prilog istoriji automobilske industrije. Ako ste ikad proveli duže od 60 sekundi na zadnjem sedištu Juga po sunčanom danu, onda izvesno znate o čemu pričam.

Samo nam milost može pomoći, mada nema milosti za one koji žele da i dalje dangube politikom. Danas slušamo čudnu i fenomenalnu numeru “Mercy’s Hand” koju je Eric Burdon snimio da zatvori svoj živi album “Athens Traffice Live“; naime, on ima manir da svoje žive albume poklopi nekim iznenađenjem poput ovog.

Čudna, čudna stvar. Dobro spakovana i maestralno izvedena. Sve sa električnom violinom koja kao da je iz pakla doneta… Vašoj pažnji preporučujem ceo ovaj album. Meni mnogo znači jer me podseća na onaj furiozni koncert u Domu sindikata 2006. godine…

Danas slušamo jednu obradu koja je izvedena u čast Adama Yaucha, nedavno preminulog basiste grupe Beastie Boys. Ova pesma je izvedena u petak, 4. maja ove godine, na koncertu grupe Coldplay na pozornici arene Hollywood Bowl.

Fantastična verzija! Ovo nas podseća: odlika velikih pesama je ta da je moguće napraviti obrade u hiljadu stilova, a one će i dalje ostati remek-delo.

Numera koju biram za danas popodne je veoma primerena današnjem danu.

Ako ne verujete, proverite.

Nastavite sa čitanjem… “Kad fazani lete”

Subota, ergo lezilebovanje, ergo daj neku prikladnu muzičku zavesu… Ova pesma ima veoma posebno mesto u mom muzičkom odrastanju. Koliko sam novca potrošio na džuboks u jednom lunaparku puštajući “Dreadlock Holiday“, đavo će ga znati; možda sam mogao da kupim gramofon da sam štedeo…

Najsmešnije: ovo je samo pola originalne grupe 10cc – kad su se rasturili posle petog albuma, Gouldman i Stewart su ostali da čuvaju stari brend, dok su Godley i Creme kreirali nešto… Nešto isto. Nikad mi neće biti jasno zašto nisu prevazišli svoju sujetu. Mogli su da budu još veći, samo da su prepoznali da nije najvažnije ko je glavni. Pozabavićemo se tim pitanjem uskoro.

Za danas opet biram nešto iz veoma lične liste favorita: Songs from the Wood je bio prvi album grupe Jethro Tull koji sam čuo u celosti, u vreme kad je bio tek izašao. Ljubav koja se tada rodila nije manja ni danas, 35 godina kasnije.

Romantično vreme perfektne muzike, u ono praistorijsko doba kada se muzika stvarala, a ne proizvodila.

Problem sa Richardom Thompsonom je u tome što je on zapravo dobar momak, opak dasa i neverovatan muzičar. Veoma vešto upošljava sopstveni jedinstveni stil sviranja gitare sa izuzetnim darom komponovanja muzike. Danas slušamo jedan od njegovih relativno novih radova.

Na prvo uvo, prilični šalalačak, zar ne? A sad poslušajte ponovo te fraze.

Za današnje popodne biram nešto posebno: prelepa, fantastična Angelique Kidjo, najbolji dragulj popularne muzike u pojasu ekvatorijalne Afrike, gostuje kod Joolsa Hollanda.

Ova muzika je čista radost. Da, najpre hladno preznojavanje, a onda krv jurne.

Glasnije!