Tag: muzika za popodne

Ne mogu da se oslobodim jedne primisli… Kako biste reagovali da vam saopšte da vam je ostalo još nekoliko meseci života? Warren Zevon je okupio ekipu i napravio fenomenalan album kojim se oprostio od sveta. I ne samo to, nego je i kod Lettermana stigao. Za danas biram jednu od Zevonovih ključnih numera, “Roland the Headless Thompson Gunner“.

Kada budete saznali šta je sinopsis ove pesme (ispratite link), shvatićete koliko simbolike i groteske ima u činjenici da je ovo bio poslednji nastup Warrena Zevona pred publikom.

Uživajte u svakom sendviču. Svake večeri, neposredno pred san, zapitajte se “da li sam danas živeo”.

Tako mi nešto došlo… Prisetio sam se kako je Ana upoznala ovu pesmu dok je još bila u maminom stomaku, pa posle godinama burno reagovala kad god je čuje opet.

Pojačajte slobodno, ovo valja slušati glasno.

Ili, još bolje, ako negde u kući imate HiFi verziju ove numere, poslušajte nju. Malčice jeze nije na odmet, a red je da obavite prolećno produvavanje ušiju, ako još niste.

Bila jednom dva mačka… Sreli su se još 1968. godine u dvoru Kraljice Sendviča, tamo u kanjonu lovora. I nikad se više nisu razdvojili, osim kad je onomad jedan od njih dvojice morao da odsluži domovini zbog lazanje koju je tako voleo.

Dragi moji, pred vama je najbolji muški duet u istoriji rock’n’rolla.

Nastavite sa čitanjem… “Dva matora mačka”

Ovog popodneva slušamo melodiju koju smatram najlepšom baladom rock’n’rolla.

Zbog ove pesme sam Džimija počeo da poštujem više kao kompozitora nego kao gitaristu.

I ne samo to: volim sve one silne obrade pesme “Little Wing”, ali ne nalazim da je ijedna bolja od onog kako je to Džimi radio. Zato sam ovde i izabrao zapis sa koncerta, da se malo odlepimo od klišea studijske forme.

Ovog popodneva se prisećamo jednog od najvećih albuma ozbiljne strane rock’n’rolla, jednog od najboljih debija u istoriji progresivne muzike. Grupa King Crimson je institucija za sebe, njen čelnik Robert Fripp je jedan od onih gitarista koje ne vredi porediti ni sa kim. Najava iz 1969. godine:

Volite li King Crimson? Koji deo albuma In the Court of the Crimson King vam je najdraži? Kad sad razmislim malo bolje, među svojim drugarima bih mogao da poberem one koji svojim favoritima pokrivaju ceo album.

Naravno, ovo je igra reči. Siyou’n’Hell je fenomenalni muzički projekat nastao u Nemačkoj kao kombinacija glasa i basa; nažalost, nisu dovoljno poznati van te zemlje. Benasto ime je kombinacija imena tamnopute pevačice po imenu Siyou Isabelle Ngnoubamdjum i basiste koji se zove Hellmut Hattler. Poslušajte ovo.

A ima toga još, potražite. Svakako preporučujem da nabavite album Siyou Meets Helmut Hattler.

Numera koju danas slušamo obavezni je deo svake kompilacije muzike za vožnju koju sam spakovao u poslednjih šest godina, otkad imam MRZ° pladžer u kolima.

A ni spot nije za bacanje. No, veli moj Komšija da on muziku sluša, a ne gleda. Slušam je i ja, ali volim ponekad da osmotrim poneku uspešnu vizuelizaciju priče zalivene dobrom muzikom. A ako ovo nije uspešna vizuelizacija vrelog podneblja Australije, onda ne znam šta jeste.

________
° MRZ: latinična interpretacija ekstenzije MP3.

Danas slušamo jedan od najuspešnijih crossover hitova ranih devedesetih. Da me đavo nosi ako je ikad ikome pre uspelo da tako vešto spoji doo-wop sa atmosferom juga. Čovek može da oseti vlagu u vazduhu dok gleda ovaj spot i sluša ovu ritmički i melodijski zaraznu pesmicu…

Billy Joel je uvek privlačio moju pažnju kao sjajan autor i zanimljiv izvođač. Numera “The River of Dreams” je poslednji hit sa poslednjeg u dvadeset godina dugom nizu perfektnih albuma pop-rock muzike Billyja Joela, nakon čega je čovek otišao u druge vode. Ako, i neka je: dao je popularnoj muzici više nego što bi neki mogli da zamisle.

Jeste. Opet ste videli voz…