Tag: nashville

Indijanka iz Vičite

Kada je aktuelna produkcija tanka, nema nam druge nego da posegnemo u našu škrinju sa skrivenim blagom… Ovo što sledi nećete pronaći na Wikipediji i Allmusicu.

U svojoj knjizi Outlaw: Waylon, Willie, Kris, and the Renegades of Nashville, autor Michael Streissguth vrlo detaljno opisuje muzičku scenu u Nashvilleu na kraju šezdesetih i početkom sedamdesetih. U prestonici countryja su važila posebna, nepisana pravila o svemu što se vrtelo oko ove vrste muzike, a mladi i buntovni autori su muku mučili da se probiju iz anonimnosti. Waylon Jennings, Willie Nelson i Kris Kristofferson su bili uporni, kvalitetni autori koji su uspeli da promene rigidna pravila diskografske industrije toga vremena, a nešto kasnije postaće globalno popularni i priznati kao rodonačelnici “outlaw” pokreta koje će slaviti publika širom sveta.

Wayne Berry nije bio te sreće.

Nastavite sa čitanjem… “Indijanka iz Vičite”

Vreme razotkriva

Ne samo da razotkriva, nego i dokazuje da je strpljenje u postizanju rezultata jednako važno koliko i talenat i trud. Da nije bila strpljiva, možda nikad ne bismo saznali za nju. A danas je kraljica.

Kada je Mirko, moj FB drugar sa kojim delim prilično širok front zajedničkih afiniteta u muzici, pre nekoliko dana okačio današnju pesmu, njegov komentar je bio kratak i suštinski dovoljan: “Osećam strahopoštovanje prema Gillian Welch”, reče.

Đavo da me nosi ako bi više reči učinilo bolju pravdu. Međutim, o čemu bih ja onda danas pisao?

Nastavite sa čitanjem… “Vreme razotkriva”

Kornjačin blues

Ako ne znate za nju, saznajte što pre. A ako znate, obratite pažnju na novi album ako do sada niste.

Mučno je suočavati se sa potrebom da skreneš pažnju na nešto vredno pažnje, a nemati vremena za to.  Željan si da i drugi primete, pa da raspravljaš dugo, sve pokrivajući to vreme sadržajem čije postojanje je do ugodne teme i dovelo. Ali, ne vredi: iz ove kože se ne može.

Elem: željan sam da vam dugo i polako pričam o albumu koji sam još pre desetak dana čuo. Ali od onda nisam to uspeo ni da ga preslušam drugi put, do maločas, što bi ono rekli, “da legne”, a kamoli da napišem nešto. A grehota od boga ne slušati svaki dan. Poslušajte i sami:

A?

Nastavite sa čitanjem… “Kornjačin blues”

Ljubav prema običnim ljudima

Sa muzikom Waylona Jeninngsa sam se upoznao relativno kasno. Tek krajem sedamdesetih uspeo sam da preslušam nekoliko njegovih albuma, koji su imali jednu zajedničku osobinu: svi odredom su bili izuzetno dobri. Normalno, u vreme punka i novog talasa nisam se pretrgao slušajući country, tako da je Waylon ostao nekako u zapećku.

A to mi je bila greška.

Nastavite sa čitanjem… “Ljubav prema običnim ljudima”

20 godina

Prvo na šta se pomisli posle slušanja albuma Barton Hollow (2011) je organska povezanost članova grupe The Civil Wars. Joy Williams i John Paul White mora da su bili u nekoj vezi, jer sve što se čuje na snimcima govori u prilog tome. Njihov jednostavni i svedeni folk pop naprosto klizi iz pesme u pesmu, slaganje glasova je savršeno, a emocionalni doživljaj je jak. Nešto poput saradnje Glena Hansarda i Markete Iglove, ali sam malo manje neobuzdane strasti i produkcijski bolje umiveno.

No, utisak zna da zavara.

Nastavite sa čitanjem… “20 godina”

Sve je za džabe

Dobro se sećam dana kada se pojavila kompresija zvuka u vidu .mp3 formata. Jedan naš prijatelj je, posle kraćeg eksperimentisaanja, svečano objavio da rasprodaje svoju fonoteku i u budućnosti će sve muzičke zapise tako čuvati. Eksperimentisanje je pokazalo da na tadašnjim računarima sabijanje diska u ovaj format poprilično dugo traje, a sam softver je toliko toliko opterećivao mašinu da se ništa drugo nije moglo raditi uz to.

Čekala se noć da bi posao do jutra bio gotov.

Nastavite sa čitanjem… “Sve je za džabe”