Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
“Molim vas, ubijte me.” Robot je počeo da jeca.
“Molim vas, ubijte me”, molio je. “I upotrebite moje delove da napravite sebi čestitu lampu za čitanje. Dođe mi da se pojedem kad vidim kako pokušavate da čitate pri nedovoljnoj svetlosti te čkiljave lampe pored klozeta.”
Pokušavao sam da ignorišem njegove molbe, ali u srcu sam znao da je u pravu.
– * –
Hajde sad, baš da ne prevodim svih osam.
Čovek ima na raspolaganju vremeplov koji ga vraća jedan minut u prošlost i pomoću njega pokušava da se upuca jednoj devojci. Ali, ona ima doktorat iz kvantne mehanike i… I onda stvari krenu čudnim tokom…
Misija: istraživanje svih granica ljudskog roda
Vizija: otkrivanje limita izdržljivosti ljudske vrste u procesu spoznaje
Metoda: operativna primena svih raspoloživih sredstava nauke i tehnologije
Filozofija: požrtvovano stupanje u nepoznato i suočavanje sa svakom opasnošću
Rezultat: jebi ga…
U totalitarnom svetu moraš da se uroniš u svet da bi potom pronašao svoje mesto i, vrag će ga znati da li je moguće, neki svoj spokoj. To mesto i taj spokoj neko je već smislio za tebe. Pokušaš li da se otrgneš tome i pronađeš neki svoj sopstveni put, ima ko će da obavi tvoje uranjanje, za tvoj račun i o tvom trošku. Pa ti sad gledaj šta ćeš.
I kao što rekosmo: možda se seme neke nove budućnosti kreativnog a tehnički zavisnog filma krije u nezavisnoj produkciji koja se razvija mimo holivudskih milijardi. Evo još jednog primera, pa razmislite o tome kako je moguće, a činjenica je, da u šest minuta ovog filma ima više priče nego u dva-tri sata prosečnog holivudskog blokbastera.
Pošto je ova priča ipak stereotip, šta vredi da komentarišemo bilo šta. uživajte u HD snimku preko celog ekrana.
Znate li ko je Misha Rozema? Ne znate, naravno. Nisam ni ja znao do prekjuče, kad sam naišao na ovu priču. Misha Rozema je filmadžija koji nema para, a kad nema para, nema ni filma. Ali on ima dobru ideju i spreman je da dokaže njenu valjanost. Ovaj kratki film je upravo to: potvrda ideje. Pogledajte, pa ću da vam ispričam ostalo.
Razvucite veliku sliku, biće bolje.
Danas je jedan od junaka našeg detinjstva otišao na Neko Bolje Mesto.
Nastavite sa čitanjem… “In Memoriam: Leonard Nimoy (1931-2015)”
U svetu u kom više nisu potrebni mediji da bi se namerno zagubila granica između stvarnosti i sna, između zbilje i laži, između ideje o slobodi i slobode same, može li se zadržati identitet? A može li se ostati human? Gde je granica? A šta ako više ni definicije ne važe onako kao nekad?
Koja to cena mora da se plati da bi neko ostao čovek?