nauka – Page 16 – Suština pasijansa™

Misija Pioneer 10 – četrdeset godina kasnije…

Gde je granica ljudske mašte? Možda baš u graničnim slučajevima nauke. Danas je 40 godina od lansiranja sonde kojoj je mašta opredelila sudbinu.

(ovaj prilog su spremili Igor i Grba zajedno)

Lansiranje sonde Pioneer 10 Lansirana 2. marta 1972, sonda Pioneer 10 je prvi objekat načinjen ljudskom rukom koji je poslat preko asteroidnog pojasa. Primarni zadatak misije je bio da obezbedi polazne informacije o spoljnim planetama Sunčevog sistema; bio je to prvi objekat koji je prošao pored Jupitera i snimio ga izbliza. U nastavku misije, Pioneer 10 je obavio niz merenja u obodnim zonama Sunčevog sistema, sve do kraja formalnog dela misije 31. marta 1997. Da, dobro ste pročitali: misija je trajala 25 godina.

Slabašni signal sa sonde je potrajao još neko vreme, služeći kao zgodno sredstvo za eksperimente na planu stalne komunikacije u graničnim slučajevima. Poslednji telemetrijski prenos sonda je obavila 27. aprila 2002. Poslednji, vrlo slab signal je primljen sa Pioneera 10 22. januara 2003, kada je bio udaljen 12,2 milijardi kilometara. NASA je učinila još jedan, neuspeli pokušaj da stupi u kontakt sa sondom 7. februara 2003. Još jednom su, bezuspešno, pokušali 2006, a onda je dosije zatvoren. “Sonda spada u istorijski i naučno najbogatije istraživačke misije”, komentarisala je Dr Kolin Hartman, direktorka istraživanja Sunčevog sistema u agenciji NASA.

Nas, međutim, i danas zanima onda druga misija sonde Pioneer 10. A to je poruka zvezdama.

Nastavite sa čitanjem… “Misija Pioneer 10 – četrdeset godina kasnije…”

Pulsari

Godišnjica koju mi, zaluđenici za astronomiju, zbog prirode datuma retko slavimo – na današnji dan, 1968. godine, objavljeno je otkriće pulsara.

Prvi pulsar, sada poznat pod nazivom CP 1919, otkriven je tokom jula prethodne godine na Pulsar kembridžkom univerzitetu od strane Jocelyn Bell Burnell. Jocelyn je radio teleskopom proučavala kvazare, koji su takođe bili nedavno otkriveni, i primetila nebesko telo koje šalje jake radio impulse svake 1,33 sekunde. U prvi mah se mislilo da su pomenuti signali veštačkog porekla te dokaz vanzemaljske inteligencije, tako da je prvi pulsar nazvan LGM-1 (od “little green man”, tj. mali zeleni ljudi).

Otkriće je podelila sa svojim supervizorom, Antonyjem Hewishom, i time dolazimo do jedne od najvećih naučnih nepravdi dvadesetog veka – Hewish je zajedno sa Martinom Ryleom primio Nobelovu nagradu za fiziku 1974. godine, iako je kompletnoj naučnoj javnosti bilo jasno da zasluge za otkriće pulsara pripadaju Burnellovoj.

Nastavite sa čitanjem… “Pulsari”

Rođendan najlona

Na današnji dan pre 77 godina, rođen je najlon, najpoznatiji sintetički materijal dvadesetog veka. Sve su dobro smislili, osim kako da se razgradi za manje od hiljadu godina…

28. februara 1935. godine, Gerard Berchet, asistent hemičara Wallacea Carothersa u laboratoriji kompanije DuPont, uspeo je da napravi pola unce polimera sjedinjavanjem heksametilenediamina i adipinske kiseline. Carothers je rezultujuće jedinjenje nazvao “poliamid 6-6”; to je supstanca koja će nekoliko godina kasnije postati poznata kao najlon. Svojstva primerena komercijalnoj upotrebi su učinila da dođe do refinacije poliamida 6-6, a zatim i do strahovito brzog razvoja u svrhu proizvodnje.

Svojstva najlona su dobro poznata; izuzetna elastičnost molekula čini taj materijal primerenim za izvlačenje u tanka vlakna ili površine, a hemijska neutralnost je zgodna osobina zarad bezbedne upotrebe u širokoj potrošnji. Zato najlon predstavlja osnovu i za neka druga polimerska jedinjenja. Svojstvo savršenog uklapanja u tzv. kompozitne materijale učinio je da najlon brzo postane popularan.

Nastavite sa čitanjem… “Rođendan najlona”

Google u slavu H.R. Herca

Danas je 155 godina od rođenja znamenitog nemačkog fizičara i Google je u to ime objavio prikladni animirani gif koji služi kao doodle.

Heinrich Rudolf Hertz (1857 - 1894) Heinrich Rudolf Hertz je rođen 22. februara 1857. u Hamburgu. Živeo je kratko, nepunih 37 godina (umro je 1. januara 1894), ali je ušao u panteon besmrtnika nauke kao onaj koji je eksperimentalno dokazao postojanje elektromagnetnih talasa. Učinio je to tako što je konstruisao uređaje koji odašiljaju, odnosno primaju te talase radio-zračenja.

Imao je Herc još zasluga u eksperimentalnoj fizici. Nema smisla da ih prepričavam: naći ćete sve diljem Veba. Samo kliknite gore na priloženi doodle.

Ako vam nije već jasno koliki prostor pragmatičnog delovanja je otvoren radom Hajnriha Herca, ja to svakako neću moći da vam objasnim na ovom mestu (ili na bilo kom drugom – nije to moj posao). Tek, ostaje zabeleženo da je prezime ovog naučnika koincidentno bilo jednako kao i jedinica za frekv… A? Šta?… Uh… Tek, ostaje za istoriju: jedinica za oscilaciju (frekvenciju) dobila je ime Herc (Hz) po ovom vizionaru.

Poslat na lomaču zbog nauke

Na današnji dan pre ne tako mnogo vekova, pala je najpoznatija žrtva napretka u istoriji Inkvizicije…

Giordano Bruno je rođen kao Filippo Bruno 1548. godine u okolini Napulja. Školovan među Augustincima, kao junoša se priklonio Dominikanskom redu, gde se i zamonašio u 24. godini života. U to vreme, pročula se njegova veština pamćenja. Reč je o tome da je razvio specifičnu mnemoničku tehniku koja mu je omogućavala da upamti veliku količinu zapisanog teksta. To ga je čak dovelo pred papu Pija V pred kojim je demonstrirao to znanje.

No, Bruno je imao peh razmišljanja svojom glavom, što je u 16. veku bilo možda čak i opasnije nego u vreme socijalizma. Odmetnuo se iz monaškog života posle jedanaest godina, a nakon što je već počeo da luta i prihvata ideje koje nisu išle pod kapu katoličke crkve. Prvi put je uzet na zub kada je uhvaćen sa nekim prepisima radova Erazma Roterdamskog, koji je bio anatemisan od strane crkve. Poricao je dogme, smatrajući da su religija i filozofija nespojive (ajdeee!). Smatra se autorom panteističke ideje da se sve sastoji od večne supstance, što dalje znači da su bog i priroda jedno te isto.

E, sad tu idu neka objašnjenja tih filozofskih antisholastičkih principa koja zvuče kao da ih je Edvard Kardelj diktirao Stanetu Dolancu kad su obojica bili mrtvi pijani, pa ne umem da raščivijam, a neću tek tako da prepisujem.

Nastavite sa čitanjem… “Poslat na lomaču zbog nauke”

Od najmanjeg do najvećeg

Pred vama je jedna neobična vizuelna prezentacija prirode, u svoj veličanstvenosti prikazanog odnosa veličina. Nije loše da se podsetimo, da malo spregnemo svoju aroganciju prema prirodi.

Najpre pogledajte ovaj kratki film:

A zatim idite na prezentaciju The Scale of the Universe 2 po kojoj je taj film i napravljen. Reč je o interaktivnoj flash animaciji u kojoj se krećete klikom na objekat ili pomeranjem klizača.

Sićušni svet: granica optičke vidljivosti uz pomoć instrumenata

Moram da naglasim: ovo je jedna od najlepših vizuelnih prezentacija proporcije u prirodi koje sam imao zadovoljstvo da vidim. Iako svedena na trivijalne odnose i na pomalo posprdni ton kojim autor objašnjava neke artefakte, veoma je zanimljivo kretanje po virtuelnoj dubini, u logaritamskoj skali 10ⁿ koja pomaže u lakšem prihvatanju odnosa.

Nastavite sa čitanjem… “Od najmanjeg do najvećeg”

Šta jedan lud zamrsi…

Citat dana dolazi iz usta ispod najpoznatijih brkova u ikonografiji nauke dvadesetog veka, od čiče koga bismo psovali da nije bio tako umiljat, onog ko je Nobelovu nagradu dobio Propagirao jednostavnost, a zapetljao sve što se zapetljati dalo. Istina, bio je u pravu... zbog onog što je posle dovelo do solarnih panela, a ne zbog onog svođenja modela za klađenje na konjskim trkama na sfernog konja u devetodimenzionalnom obrascu “prostor-vreme-finansije”.

Ne možemo rešavati svoje probleme
istim razmišljanjem koje je
do tih problema i dovelo.
Albert Ajnštajn

Alberte, Alberte! Znamo da te je Mileva naučila staroj srpskoj poslovici “šta jedan lud zamrsi, stotinu pametnih ne mogu odmrsiti”. Na šta je konkretno mislila kad je to rekla naglas, sad možemo da raspravljamo, mada je možda bolje da ne znamo… Ali to sad nije bitno, nego hoću da kažem: dala se ta poslovica prevesti i doslovno, a da ne izgubi ništa od svoje moći. A to da istu stvar kažeš sasvim drugim rečima tako da ispadne originalno… Trebalo je to da prepustiš političarima, to je njihov posao.

Pedeset fotografija uzletanja ruskih raketa

Nabasao sam na ovo, pa mi žao da propustim preporuku za vas: pogledajte svakako.

Mic po mic, koliko god da se ko smejao ruskoj gvožđuriji, ona danas radi, dok NASA prilično kaska sa ograničenim budžetom. Većina uzletanja sa majčice Zemlje danas se obavlja sa kosmodroma u Bajkonuru, u Kazahstanu; kosmodrom je prilično angažovan na planu naučne, vojne i komercijalne eksploatacije kosmičkog prostora.

Na sajtu space.com sam naišao na kolekciju od pedesetak fotki uzletanja sa kosmodroma u Bajkonuru. Ima i novih i starih fotki (uključujući istorijski Gagaronov let, koji je krenuo sa istog mesta). Kvalitet fotki je šaren, ali neke su spektakularne; pogledajte ih svakako.

rus_sojuz

Ne znam šta bih dao da mogu da vidim jedno uzletanje rakete teške kategorije svojim očima. Recimo, raketa klase Proton – Saturn V i N1 su penzionisani projekti… Moja fascinacija raketama seže koliko i moje pamćenje – bio sam klinja kad je izvedeno prvo spuštanje na Mesec; samog spuštanja se ne sećam – ali same rakete… Uh.

(Via)