Tag: nauka

Nauka, evolucija i kreacionizam: Dokazi biološke evolucije

Ovo je drugo poglavlje brošure Nauka, evolucija i kreacionizam, koju je 2008. godine objavio Institut za medicinu Nacionalne akademije nauka SAD, privatne, neprofitne, samopodstičuće institucije koja bira istaknute učenjake zbog njihovih doprinosa u istraživanju, a posvećena je napretku nauke i tehnologije i njihovom korišćenju za opštu dobrobit. Nacionalna akademija je osnovana 1863. godine poveljom Kongresa SAD, sa obavezom da savetuje federalnu vladu po pitanjima nauke i tehnologije.

Mnoge naučne oblasti su pružile potporu biološkoj evoluciji

Mnoge vrste dokaza su doprinele naučnom razumevanju biološke evolucije. Neki od tih dokaza – kakvi su fosili davno izumrlih životinja, kao i geografska rasporela vrsta – bili su poznati naučnicima u XIX veku ili pre. Drugi oblici dokaza – kakvi su poređenja DNK nizova– postali su dostupni u XX i XXI veku.

Dokazi za evoluciju ne dolaze tek iz bioloških nauka, već isto tako iz klasičnih i modernih istraživanja u antropologiji, astrofizici, hemiji, geologiji, fizici, matematici i drugim naučnim disciplinama, uključujući društvene nauke. Astrofizika i geologija su pokazale da je Zemlja dovoljno stara da bi biološka evolucija dovela do vrsta koje danas vidimo. Fizika i hemija su stvorile metode datiranja koji su ustanovili doba ključnih evolucionih događaja. Proučavanja drugih vrsta su otkrila ne samo kontinuitet fizičkog izgleda već i kontinuitet ponašanja među vrstama. Antropologija je omogućila nove uvide u ljudsko poreklo i međuodnose biologije i kulturalnih faktora pri oblikovanju ljudskog ponašanja i društvenih sistema. Nastavite sa čitanjem… “Nauka, evolucija i kreacionizam: Dokazi biološke evolucije”

Nauka, evolucija i kreacionizam: Evolucija i priroda nauke

Ovo je prvo poglavlje brošure Nauka, evolucija i kreacionizam, koju je 2008. godine objavio Institut za medicinu Nacionalne akademije nauka SAD, privatne, neprofitne, samopodstičuće institucije koja bira istaknute učenjake zbog njihovih doprinosa u istraživanju, a posvećena je napretku nauke i tehnologije i njihovom korišćenju za opštu dobrobit. Nacionalna akademija je osnovana 1863. godine poveljom Kongresa SAD, sa obavezom da savetuje federalnu vladu po pitanjima nauke i tehnologije.

Više od vek i po naučnici su sakupljali dokaze koji šire naše razumevanje i činjenica i procesa biološke evolucije. Oni istražuju kako se evolucija dogodila i nastavlja da se događa.

Na primer, 2004. godine tim istraživača je došao do izuzetnog otkrića. Na ostrvu na dalekom severu Kanade oni su pronašao fosil dugačak četiri stope sa posredničkim osobinama između ribe i četvonožne životinje. Imao je škrge, krljušti i peraja, pa je verovatno većinu života provodio u vodi. Ali je takođe imao i pluća, pokretni vrat i čvrsti skelet peraja koji bi mogao da podrži njegovo telo u veoma plitkoj vodi ili na kopnu.

Tiktaalik, fosil i rekonstrukcija

Nastavite sa čitanjem… “Nauka, evolucija i kreacionizam: Evolucija i priroda nauke”

Neil deGrasse Tyson: Brzinom projektila

Poznatiji kao problem tri tela, ovaj grupnjak (ménage à trois) vodi velikom broju putanja za čije praćenje je obično neophodan kompjuter.

U skoro svim sportovima sa loptama, lopte sa vremena na vreme postaju projektili. Ako igrate bejzbol, kriket, američki fudbal, jai alai, fudbal, tenis ili vaterpolo, lopta se baca, mlati ili udara i tada nakratko ostaje u vazduhu pre nego što se vrati za Zemlju.

Otpor vazduha utiče na putanju svih ovih lopti, ali šta god da ih pokrene ili gde bi trebalo da slete, njihove osnovne putanje su opisne jednostavnom jednačinom koju možemo naći u Njutnovoj Principiji, osnovnoj knjizi o kretanju i gravitaciji iz 1687. godine. Nekoliko godina kasnije Njutn je svoja otkrića, čitaocima koji su znali latinski, opisao u knjizi Sistem sveta, koja uključuje opis onoga što bi se desilo kada biste bacali kamenje sve većim i većim brzinama. Njutn je prvo primetio očigledno: kamenje bi udaralo u tlo sve dalje i dalje od početne tačke i na kraju bi sletelo izvan horizonta. On dalje objašljava da ako bi brzina bila dovoljno velika, kamen bi putovao duž celog Zemljih obima, nikada ne bi udario u zemlju, a na kraju bi vas zveknuo u potiljak. Ako bi ste se malo pre toga pomerili, objekat bi nastavio unedogled putanjom koju obično nazivamo orbita. Ne može se postati više projektil od ovoga.

Kamenje u orbiti

Nastavite sa čitanjem… “Neil deGrasse Tyson: Brzinom projektila”

Neil deGrasse Tyson: Početak nauke

Dok prirodna selekcija usmerava Darvinovu evoluciju, rast ljudske kulture je uglavnom lamarkijanski, gde nove generacije ljudi nasleđuju stečena otkrića prošlih generacija, dozvoljavajući time da se uvid u kosmos bezgranično nagomilava.

Uspeh poznatih zakona fizike u tumačenju sveta oko nas je uporno rađao sigurnost i šepureći stav prema stanju ljudskog znanja, posebno kada su rupe u našem poznavanju objekata i pojava izgledale male i nebitne. Nobelovi laureati i ostali uvaženi naučnici nisu imuni na ovakav stav i u nekim slučajevima su davali posebno sramotne objave o kraju nauke.

Slavna objava kraja nauke stigla je 1894. godine tokom govora budućeg nobelovca Alberta A. Majkelsona (Albert A. Michelson), prilikom otvaranja Fizičke laboratorije Rijerson (Ryerson Physics Lab) na univerzitetu u Čikagu.

Važniji osnovni zakoni i činjenice fizike su otkriveni i sada su tako čvrsto ustanovljeni da je mogućnost njihove zamene zbog novih otkrića izuzetno mala … Buduća otkrića se moraju tražiti u šestim decimalama.

Nastavite sa čitanjem… “Neil deGrasse Tyson: Početak nauke”

Neil deGrasse Tyson: Na Zemlji kao i na nebesima

Univerzalnost zakona fizike nam govori da ako sletimo na drugu planetu sa uspešnom vanzemaljskom civilizacijom, njih će pokretati isti zakoni fizike koje smo mi otkrili i proveravali na Zemlji – čak i ako vanzemaljci budu baštinili različita socijalna i politička uverenja.

Pre no što je Isak Njutn napisao univerzalni zakon gravitacije, postojalo je malo razloga za pretpostavku da su zakoni fizike na Zemlji isti kao i bilo gde drugde u svemiru. Zemaljske su se stvari događale na Zemlji, a nebeske na nebu. Zaista, po mišljenju mnogih tadašnjih učenjaka, nebesa behu nepojamna našim krhkim, smrtnim umovima. Kada je Njutn probio ovu filozofsku barijeru čineći sva kretanja shvatljivim i predvodljivim, neki su ga teolozi kritikovali kako nije je ostavio baš ništa što bi Kreator mogao da čini. Njutn je otkrio da sila gravitacije koja vuče zrele jabuke sa njihovih grana takođe vodi bačene objekte po njihovim zakrivljenim putanjama i usmerava Mesec po njegovoj orbiti oko Zemlje. Njutnov zakon gravitacije takođe vodi planete, asteroide i komete po njihovim orbitama oko Sunca i drži stotine milijardi zvezda u orbiti unutar našeg Mlečnog puta.

figure6

Nastavite sa čitanjem… “Neil deGrasse Tyson: Na Zemlji kao i na nebesima”

Neil deGrasse Tyson: Boje kosmosa

Džon Heršel, engleski astronom iz devetnaestog veka, izmislio je fotografiju u boji. Uprkos čestoj konfuziji i povremenom oduševljenju javnosti, astrofizičari su od tada petljali sa tim procesom – i nastaviće to da rade zauvek.

Tek je poneki objekat na Zemljinom noćnom nebu dovoljno svetao da pokrene na-boju-osetljive čepiće mrežnjače našeg oka. To može crvena planeta Mars. Kao i plavi superdžin Rigel (Orionovo desno koleno) i crveni superdžin Betelgez (Orionov levi pazuh). No, pored ovih izuzetaka, izbor je mršav. Za nepotpomognuto oko svemir je tamno i sivo mesto. I tek kada u njega usmerimo velike teleskope, svemir pokazuje svoje stvarne boje.

Sjajni objekti, kakve su zvezde, pojavljuju se u tri osnovne boje: crvena, bela i plava – što je kosmička činjenica koja bi zadovoljila osnivače SAD. Međuzvezdani oblaci gasa mogu biti praktično bilo koje boje, u zavisnosti od prisutnih hemijskih elemenata i u zavisnosti kako ih fotografišete, dok boja zvezde direktno prati temperaturu njene površine. Hladne zvezde su crvene. Mlake zvezde su bele. Vruće zvezde su plave. Veoma vruće zvezde su i dalje plave. Šta je sa veoma, veoma vrućim mestima, kakvo je centar Sunca sa svojih 15 miliona Kelvina? Plavo. Za astrofizičara, u slučajevima crveno-vrele hrane i crveno-vrelih ljubavnika ima prostora za unapređenje. Toliko je prosto.

Ali, da li je?

Boje kosmosa: crvena

Nastavite sa čitanjem… “Neil deGrasse Tyson: Boje kosmosa”

Kako se piše i objavljuje naučni rad?

Good evening ladies and gentlemen, a very warm welcome to The Meaning of the Solitaire for those of you who just arrived. Just before we get going, just a couple of necessary, but yet ever so boring announcements. Please, we ask you no photography whatsoever, try to keep your clothes on, turn your mobiles off ’cause you are about to enjoy some of the world’s greatest ideas. Please make them all feel very welcome and give a hand please… to science. (Jeff Beck Live At Ronnie Scott’s, fully revisited)

Uvod

Skorašnje medijsko eksponiranje katastrofalnog stanja nauke u Srbalja, oličene kroz lik i delovanje Stefanović „dr“ Nebojše, Jovanović „dr“ Miće, „časopisa“ Arhiv bioloških nauka i bezočnih prepisivača Šapić „dr“ Aleksandra i Mali „dr“ Siniše, kao i pređašnje kupovanje ispita i naučne relevantnosti u aferama Indeks i metaluria.ro, respektivno, neminovno dovodi do opšteg mišljenja o nauci i njenim alatima.

Opšte mišljenje jeste glavni izvor gluposti svih mogućih vrsta, pa je vreme da jednom za svagda opišemo, bez oduševljenja ali i bez panike, način na koji svako na svetu može da objavi naučni rad, taj suštastveni uslov i posledicu doktoriranja. Nećemo teoretizirati, već ćemo upravo sve potrebne korake pokazati na konkretnom primeru jednog naučno-pedagoškog rada iz fizike. Nisam siguran u kojoj meri su sledeći koraci spojivi sa društvenim naukama, ali podozrevam da nema nekih dramatičnih razlika u formalizmu pristupa.

Nastavite sa čitanjem… “Kako se piše i objavljuje naučni rad?”

Neil deGrasse Tyson: Astronomija štapa u blatu

U ova naša moderna vremena, širok spektar visokih tehnologija i pametnog razmišljanja upravlja kosmičkim otkrićima. Ali pretpostavimo da nemate tehnologiju. Pretpostavimo da je štap sve što imate u laboratoriji. Šta možete da naučite?

Strpljenjem i pažljivim merenjem, vi i vaš štap možete sakupiti neverovatnu količinu informacija o našem mestu u svemiru. Materijal štapa nije bitan. Kao što nije ni njegova dužina. Niti boja. Jedino mora da bude prav.

Štap u blatu, stronomsko učilo

Nastavite sa čitanjem… “Neil deGrasse Tyson: Astronomija štapa u blatu”