Tag: neil young

U potrazi za vođom

Posledice globalne političke situacije svakodnevno svi osećamo. Neki je pak doživljavaju veoma naivno.

Jutros su me, po ko zna koji put, sačekale vesti o novom zveckanju oružjem… Iako sam sebi još pre više od decenije ukinuo gledanje televizije, izgleda da će se to uskoro desiti i sa čitanjem novina. Cena današnjeg “progresa” koju plaćamo je ogromna, a ispiranje mozga neprestano. Umesto da nas novine informišu i edukuju, kako je to nekada bilo, pretvorile su se u “proizvođače vesti” pa o pomenutom zveckanju nema nikakvih suvislih informacija. A to je samo po sebi sumnjivo. Političari dosoljavaju situaciju svojim izjavama, sve u brizi za sopstvenu naciju, a pri tome kroz lepo sročene eufemizme pričaju nam bajke, zaboravljajući da u njihovom poslu nema nikakvog altruizma. Njih pokreće najjača droga, moć, i raznorazni zakulisni interesi.

Sve ostalo ide u pratećem paketu kao “kolateralna šteta”.

Nastavite sa čitanjem… “U potrazi za vođom”

Na plaži

I need a crowd of people
But I can’t face them day-to-day

Probudio sam se veoma rano, jutro se tek zaletelo. Nemam takav običaj, pogotovo kad iz bio kog (obično glupog) razloga okasnim na počinak. Nisam dovoljno spavao i već se osećam umorno. To me brine, jer preda mnom je naporan dan i nije baš da sam ga započeo kako bi valjalo. Da sam imalo pametan kao što nisam, nazuo bih najudobnije patike, možda strpao fotoaparat u torbu i krenuo u dvočasovnu šetnju. Ali, ne. Neće mi to izbiti sve ove sive misli iz glave.

Potreban mi je odmor. A ta šetnja u rano jutro bi trebalo da se desi bez obuće, koracima po pesku neke duge i puste plaže.

Puste želje. Pusti snovi.

Nastavite sa čitanjem… “Na plaži”

Ovako to rade majstori

Ako ostavimo muziku po strani i zagledamo se u prvih deset godina karijere The Rolling Stonesa, lako možemo da konstatujemo kako su bili vrlo “nestašni”. Mick Jagger i Keith Richards su rano shvatili da je pažnja medija dobra stvar za karijeru, pa je svesna ili nesvesna proizvodnja skandala postala opšte mesto u njihovim životima.

Moglo im se.

Nastavite sa čitanjem… “Ovako to rade majstori”

Četiri jaka vetra

Posle tri veličanstvena albuma sa početka sedamdesetih (Everybody Know This Is Nowhere, After the Goldrush i Harvest), Neil Young je mogao da bude potpuno zadovoljan svojim učinkom. Kritika ga je kovala u zvezde, a publika obožavala, stvarajući kult sledbeništvo koje traje do današnjih dana. Smrt gitariste i prijatelja Dannyja Whittena, kome nije uspeo da pomogne da se izbori sa heroinskom zavinošću iako se svojski trudio, problemi sa glasom, lutanje u izboru novih saradnika i nesuglasice sa izdavačkom kućom oko izbora materijala za objavljivanje uvele su ga u “mračnu životnu fazu” koja je potrajala nekoliko godina.

Albumi On the Beach (1974), Tonight’s the Night (1975) i Zuma (1975), iako izuzetni i važni u opusu, nisu za svačije uši.

Nastavite sa čitanjem… “Četiri jaka vetra”

Neke neobjašnjene senke

Kada se neka muzika vrti oko tvog opšteg muzičkog ukusa, onda ju je lako primati zdravo za gotovo, bez potpitanja. Tu čak nastaje ona pozitivna povratna sprega u kojoj muzika proizvodi uživanje, uživanje dovodi do još muzike, pa tako u krug dok ne ukapiraš da perpetuum mobile zapravo postoji, zahvaljujući tome što je muzika je predmet metafizike pre nego što je nekakva matematička kombinacija frekvencija složena u nekakve šablone.

Pravi cilj svake dobre muzike je dodir magije.

Međutim, ponekad se navuku tmasti oblaci. Nešto se desilo, pa najbolji muški vokalni duet u istoriji rock’n’rolla više ne postoji.

Nastavite sa čitanjem… “Neke neobjašnjene senke”

Čobanica mlada

Kreativni impuls je neopisiva stvar. U muzici je takav impuls potreban da bi se rezultat dostigao za kratko vreme. Legenda kaže da je Mocart bio u neprekidnom kreativnom tripu i da je vrlo teško pretpostaviti koliko bi i kakve muzike napisao da nije živeo životom dekadentnog raspikuće. Lično sam poznavao čoveka koji je od kasne večeri do ranog popodneva napisao šest vrlo dobrih songova za jedan pozorišni igrokaz na osnovu polučasovnog zezanja dvojice gitarista (eh, ja sam bio jedan).

A jedna od poznatih legendi iz istorije rock’n’rolla govori kako je Neil Young bio u bunilu dok je ležao pod temperaturom od 39,5°C, bolestan od gripa u Topanga Canyonu, i u tom stanju je za manje od 48 sati napisao tri fantastične pesme koje idu u red njegovih najboljih prangijaških krljačina.

Reč je, dakle, o pesmama “Down by the River“, “Cinnamon Girl” i “Cowgirl in the Sand“.

Nastavite sa čitanjem… “Čobanica mlada”

Već veliki

1. decembra izlazi novi album Neila Younga. A izlazak novog albuma Neila Younga je uvek događaj vredan pažnje. Evo ilustracije.

Kakav cinizam, jebote. Ali, tako je moralo biti: kad populizam caruje, cinizam mora da bude oružje protiv. Neće rešiti problem, ali će olakšati muke.

Nastavite sa čitanjem… “Već veliki”

Havaji ’76

Things were getting hard to follow
I was feeling pretty hollow
When the stranger came to me and put out his hand

Šta da radi hiperaktivni muzičar koji je svestan da proizvodi mnogo više dobre muzike nego što tržište može da primi? Ako ima glupog producenta, potrošiće zicer na unapred propalu stvar i objaviće još jedan album. Ako je pametan, arhiviraće te sadržaje i iskoristiti ih kao adute u vreme kreativne suše ili, naročito slatko, odložiće ih na dugo vreme i jednom objaviti kao diskografsku bombonicu.

Neil Young je jedan od najpametnijih na rock sceni i to je dokazao više puta nego što bih mogao da se setim u proizvoljnom času. Najzad, posle pedeset godina neprekinute i uglavnom briljantne karijere, teško je da bilo koji novi gest ispadne iole zanimljiv, a kamoli da sadrži i neko iznenađenje. A opet, zamislite dripca, njemu to uspe kad god poželi. Uspelo mu je i ovog puta.

Ovo je, hm, nova stvar. To jest, preko četrdeset godina retroaktivno.

Nastavite sa čitanjem… “Havaji ’76”