Ne da se, pa se ne da. Samurajski kodeks nalaže da pobenavimo kad se razletimo po letnjim aranžmanima, a da potom održimo to stanje što je duže moguće. Tog kodeksa se ovih dana držimo bolje nego ikad.
Eto, zato danas nema utovara.
Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ne da se, pa se ne da. Samurajski kodeks nalaže da pobenavimo kad se razletimo po letnjim aranžmanima, a da potom održimo to stanje što je duže moguće. Tog kodeksa se ovih dana držimo bolje nego ikad.
Eto, zato danas nema utovara.
Borba dala.
A šta ste mislili – da ćete se izvući za Dan mladosti? Ne, neeeee…
Ko god je sumnjao, da više ne sumnja.
(Ma, gde zaturiše to Tiletovo pismo?)
Aj’ malo metafizičimo.
Niste se bavili temom “kuda ćemo posle”, jer niste imali potrebe za tim. Doduše, kada ste izgubili dragu osobu, imali ste svojih pet minuta nasamo sa idejom o tome da je ta osoba otišla na Neko Bolje Mesto i da tamo nema više ni briga ni patnji, ni žurbe ni stresa, ni novca ni briga, ni juče ni sutra. A onda vas je neko cimnuo za rukav i već sledećeg trenutka ste opet razmišljali o neumitnostima i izgubio se sanak pusti.
Ali, čekaj malo: scenariji “šta biva posle” se polako približavaju stvarnosti i samo je pitanje kada će iz već obrađene teme u SF-u preći u domen mogućeg, pa verovatnog i, najzad, realnog. Međutim…
Znate li koje igračke su najbolje, najlepše i najkorisnije? One koje veličaju pamet, znanje, maštovitost i ideju da se tamo negde, daleko preko brda, krije neuporedivo bolja igračka do koje je moguće doći sopstvenim trudom.
Evo, pogledaj.
Sad zamisli da se tvoje dete igra na ovaj način. Zar to ne bi bilo sjajno?
A sad razmisli o tome kako nigde više ne može da se kupi komplet “Elektropionir“.
Samohrani otac se trudi da pruži koliko god može svom mladom sinu. Opsednut tim trudom, mali piše hvalospevni sastav o njemu. Tek posle otkriva mračnu tajnu. A onda…
Ovaj kratki film je bio prikazan u finalnoj selekciji na festivalu TropFest u Australiji 2009.
Suština pasijansa upućuje poslednji pozdrav jednom od najznačajnijih muzičara u istoriji rock’n’rolla.
Zbogom, Veliki Majstore. Uticao si na naše živote.
I tako, dok se prebrojavaju glasovi referenduma u Škotskoj i dok broj komentara na netu raste eksponenicjalno, ostaje da se pitamo ima li luđeg dijalekta engleskog jezika od onog kojim govore Škoti. To zvuči ovako nekako:
Sad znamo za barem jedan od korena pobude za nezavisnošću. Ponosan neki narod. Voli svoj jezik i nada se da neće više morati da se služi samo engleskim.
Uskoro ćemo saznati koju glavu su Škoti izabrali.
“Oranje da nam gaze ne smeju, da prelete ne mogu”, reče im trener i posla ih na teren.
I tako… I sa tim sportom je završeno. Nego, da pređemo na neki drugi.