Tag: new york

Ostao sam bez inspiracije

Nije mu se dalo.

Još od početka XX veka deo New Yorka koji se zove Greenwich Village bio je stecište boema i neobičnih ljudi. Tokom šezdesetih postaće sinonim za mesto u kome žive, rade i okupljaju se osobe sklone alternativnoj kulturi. Tamo je sve vrvilo od novih ideja –umetničkih i političkih. Mladi momci i devojke sa akustičnim gitarama u rukama nisu birali mesto sa koga će pevati svoje stihove. Ako to nije bilo u nekom od brojnih malih klubova, nisu se libili da izađu na ulicu. Sasvim očekivano, iz tako jake folk scene koja se formirala iznikli su neki od najvećih songwritera koji su obeležili protekle decenije, poput Boba Dylana.

No, danas nećemo o njemu.

Nastavite sa čitanjem… “Ostao sam bez inspiracije”

Oceana

Muzičkih genijalaca nikada nije dosta. I pravo je uživanje ponovo ih otkrivati.

Garland Jeffreys je jedan od mnogobrojnih autora koji nikada nisu dobili dužnu pažnju od strane muzičkih medija i publike. O razlozima možemo samo da nagađamo. Možda je i on sam kriv za sve to, jer niko sem njega nije ponudio takav miks muzičkih uticaja (rock, reggae, soul, blues, latino) uvezan misaonom lirikom koja se bavila rasnim pitanjima i identitetom obojenog čoveka na ulicama New Yorka.

Jeffreysa je, zaista, teško svrstati u bilo koju muzičku kategoriju.

Nastavite sa čitanjem… “Oceana”

Dobro veče, gospodine Valdhajm

Ako je bio spreman da rečima povređuje prijatelje, zamislite šta je ovaj čovek tek bio spreman da uradi ljudima koje otvoreno mrzi.

Kada sam bio mali, puno sam slušao o grupi The Velvet Underground. Stariji pametni i knjiški ljudi sa kojima sam u to vreme stolovao u kafani su ispredali zanimljive priče o njihovom stvaralaštvu. Uspeo sam da se dokopam i njihovog dvostrukog vinila koji je predstavljao presek njihove karijere i… Ništa se nije desilo. Niti mi je u to vreme prijao zvuk same grupe, niti pevanje koje je više bilo nalik recitovanju, niti sam mogao na tada slabom engleskom da prokužim reference i jezičke vratolomije u pesmama koje je Lou Reed ispaljivao.

Bilo mi je potrebno vreme da odrastem.

Nastavite sa čitanjem… “Dobro veče, gospodine Valdhajm”

Euforija paljevine

Nota bene°: postoje razne vrste paljevina i neke od njih nemaju nikakve veze sa piromanijom. O takvoj paljevini je i ovde reč: neko se popalio na nešto.

Da bi ovaj posao svakodnevnog objavljivanja muzike mogao da ostane uživanje, a ne da se pretvori u kuluk, pribegavamo raznim marifetlucima. Asociramo se na nešto na stotinu načina, zavirujemo šta pominju naši drugari, setimo se nekoga ili nečega kad čujemo ili vidimo negde, ponekad se zapitamo i koga nismo odavno pominjali, a bio bi red…

Čeprkajući tako u jednom spontanom prolazu kroz taj naš spisak muzike za popodne, utvrdim nešto što nisam mogao samom sebi da poverujem.

Posle više od 2000 priloga, Talking Heads smo slušali samo dvaput. Kuku si ga nama. Daj da to ispravimo, rekoh i odmah otvorih Live Writer.

Nastavite sa čitanjem… “Euforija paljevine”

Crna Beti, odakle si zaista došla?

Možda mi nećete verovati, ali trebalo mi je mesec dana da odlučim koju verziju pesme da postavim kao matičnu u današnji prilog: onu originalnu ili onu koju su mnogi, pa tako i ja, smatrali originalnom. I odlučio sam, najzad: danas ću podlistak rubrike “muzika za popodne” koji nema podnaslov, ali se bavi skretanjem pažnje na originalne verzije pesama koje su svetom proneli neki drugi izvođači, započeti najpoznatijom izvedenom verzijom.

Čudite se? Lepo vam kažem, i ja sam mislio da je ovo original. Nisam kriv: kad se pojavila, imao sam nepunih 12 godina, a od onda nisam o ovoj pesmi razmišljao.

Nastavite sa čitanjem… “Crna Beti, odakle si zaista došla?”