ng – Page 3 – Suština pasijansa™

Fotografije godine u National Geographicu

Jedna od bliskih asocijacija na National Geographic je, naravno, i zapanjujuća selekcija fotografija – ne samo u časopisu, nego i na matičnom sajtu. Doduše, postoji jedan prilično ozbiljan problem sa sadržajem u grani sajta koja je posvećena fotografiji: kad uletite tamo, veoma je teško da obuzdate nagon da vidite sve. Sad, neću reći da je to nemoguće, ali savetujem da ipak ne pokušavate. Upozoreni ste.

Fotka je maznuta sa sajta National Geographica bez ičije dozvole. Pozivam se na mir u svetu, ozonsku rupu i šta ću u decembru. Autor ove fotografije je Felipe Carvalho.

Fotke dana… Pa špil. Fotke nedelje… Pa špil. Fotke meseca… Pa opet. I taman kad najzad pomislimo da bi trebalo tražiti milost, shvatimo da je kraj godine pred nama, i eto selekcije fotki godine. Zamislite kako to može da izgleda kad National Geographic bira fotku godine…

Rezultati izbora su objavljeni u ponedeljak, 19. decembra, pogledajte ovde.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografije godine u National Geographicu”

Prelistavam decembarski National Geographic

Onaj mamlaz koji mi lomi primerke National Geographica me je toliko izdresirao da se sad deranžiram i pitam “ko tu koga” kad god mi naleti potpuno neoštećen primerak. Kakva su to vremena došla!…

National Geographic Srbija, decembar 2011. Ali to mi je daleko manji problem u ovom času. Ove redove pišem u drugom satu petnaestog decembra, nakon tačno četiri odlaganja pisanja. A sintagma “prelistavam novi NG” je postala pomalo groteskna u mom sopstvenom rečniku jer, verovali vi meni ili ne, proteklo je dvanaest dana (!) od pristizanja novog broja do vremena da čestito prelistam broj i pročitam ponešto.

A nisam bio lenj. Istina, pregurao sam jedan vikend sa prehladom, ali neću se vaditi na to; mogao sam da čitam u krevetu… Očigledno, nešto jako moram da menjam u svojim navikama da bih namestio više vremena za sve ono što želim da radim, a smatram i da vredi. Da ne pročitam ceo NG do časa kad pristigne sledeći broj – to mi se desilo previše puta u poslednjih godinu-dve dana.

Prelistavanje za račun Suštine pasijansa je i imalo ideju da čestito prelistam (čitaj: pročitam) pristigli broj, ali izgleda da ne vredi. Moraću da se preorijentišem na ustajanje dva sata ranije, izgleda. Misliću o tome sutra; a sad, zna se: puštam Radio Paradise u uši, jak čaj od mente je već drugi koji pijem večeras, pa krećemo polako. Blodwyn Pig – Dear Jill, boktemazo! Otkad ovo nisam slušao!…

Nastavite sa čitanjem… “Prelistavam decembarski National Geographic”

Foto-konkurs National Geographica

Dolazi ono doba godine kad se prave rekapitulacije. Mnogi to zaključe u novembru kako bi urednici mogli da završe posao do kraja godine. Tako i ovo…

Ostalo je još nekoliko dana do zatvaranja takmičarskog foto-konkursa jednog od najprestižnijih časopisa na svetu. Imati fotografiju koju National Geographic prihvata, predmet je posebnog prestiža. A kakve fotografije se tu nalaze, teško je poverovati na prvi pogled: jasno je da je i vrhunskim profesionalcima veoma stalo do toga da se nađu u biranom društvu.

Zavirite u ovogodišnje radove. Besprekorna selekcija, kao i uvek...

Portal The Atlantic je, po starom običaju, napravio selekciju fotki sa ovogodišnjeg NG konkursa od koje će vam zastati dah. Mislim da nema potrebe da pričam mnogo. Tek, preporučujem da prebacite izbor na rezoluciju 1280 tačaka ako imate čestit monitor i dobar protok na netu.

Obećao sam sebi: jednom, ama jednom ću imati fotku vrednu za slanje na taj konkurs. Ne, ne bih se nadao ičemu, ali prosto da zadovoljim estetski kriterijum. To je vredan cilj i ja ću mu težiti.

(Via)

Prelistavam novembarski National Geographic

Pa dobro, šta sam ja to Bogu zgrešio, pa da moram da dobijam zgužvane primerke? Ima li koga da to spreči?

National Geographic Srbija, novembar 2011. Kreten se vratio. Onaj isti koji savija National Geographic popreko, pa slomi riknu. Ovo je drugi najgori lom koji sam imao u kolekciji projekta “pretvori časopis u origami pred kućom pretplatnika”. Gotovo je: jedino rešenje za ovaj košmar je da prestanem sa pretplatom. Moj poštar rešio da me vrati u dvadeseti devetnaesti osamnaesti vek, pa to ti je. Toliko mi je zgadio pristigli primerak da mi je trebalo nedelju dana da ga prvi put otvorim i prelistam, a gotovo deset dana da pročitam prvi članak. Dobro de, bilo je malo i gužve i prokrastinacije, svega je bilo, samo moj poštar opet gužva moje časopise.

I evo, dve nedelje su prošle otkad mi je novembarski broj stigao, a ja stižem tek u prvoj noći vikenda da prelistam aktuelno izdanje za vas…

Znate već kako ja to radim svaki put: pola litre jakog čaja od mente, a u slušalice puštam Radio Paradise… Wow: Ray LaMontagne – Henry Nearly Killed Me! Kakva mina, brate: nema pisanja dok se ovo ne završi!…

Nastavite sa čitanjem… “Prelistavam novembarski National Geographic”

Ko sam ja, ko si ti?

Gens una sumus ili svi smo jedan rod.

Možete da se zapitate kako je moguće da smo jedan rod. Ima nas belih, crnih, žutih, crvenih, polihromatskih i monohromatskih, onda Srba s ove strane, pa Srba s one strane,
a i onih raznih drugih i drugačijih sa svih strana.

Pa kako je onda to moguće!?

Atlas sveta u izdanju National Geographica Postoji lep običaj koji se neguje u National Geographicu. Kada se pokrene neko novo izdanje časopisa, glavni urednik dobija najnovije izdanje Velikog atlasa, kao i predsednik države u kojoj National Geographic počinje da izlazi. Od pre nekoliko godina, Društvo glavnim urednicima poklanja i takozvani genografski set, kako bi, ukoliko to žele, učestvovali u jednom velikom istraživanju, koje neki smatraju nepotrebnim i kontroverznim.

Genografski projekat, kako se ovo istraživanje zove, predvodi Spenser Vels, stalni istraživač National Geographica.

„Svaka kap ljudske krvi sadrži istoriju napisanu jezikom naših gena“, kaže Vels u sjajnoj priči koju smo objavili u prvom broju National Geographica na srpskom jeziku. Uprkos osporavanjima i teorijama zavere, ja duboko verujem u plemenitu ideju ovog istraživanja, pa sam tako i dao svoj doprinos. Evo i rezultata:

Moj Y hromozom me smešta u haplogrupu J2 (M 172). Markeri koji se pojavljuju sežu unazad oko 60.000 godina do zajedničkog markera (M168) svih današnjih ne-Afrikanaca,
a J2 haplogrupa nosi i markere: M168 > P143 > M89 > L15 > P123 > M304 > M172.
Genetika i srodne nauke mi nisu jača strana, pa ne bih ni sebe ni vas opterećivao detaljima.
I ovo istraživanje i nauka su takoreći još na početku, ali će vremenom sa uvećavanjem baze podataka verovatno moći da pruži neke odgovore. Za sada, počeo je da se nazire odgovor na pitanje “odakle dolazimo?”

Šta sam saznao?

I Learned Otkrića sugerišu da je anatomski rečeno moderan čovek evoluirao u Africi pre oko 200.000 godina, a kolonizaciju ostatka sveta započeo pre oko 60.000 godina.

M168 – moj najdalji predak

pojavljivanje pre oko 50.000 godina
Afrika
procenjen broj Homo sapiensa, oko 10.000

M89 – na Bliski Istok!
pojavljivanje pre oko 45.000 godina
Severna Afrika ili Bliski Istok
procenjen broj Homo sapiensa, na desetine hiljada

M304 – širenje poljoprivrede
pojavljivanje pre oko 15.000 do 10.000 godina
Plodni polumesec
procenjen broj Homo sapiensa, milioni

M172 – na Sredozemlje i dalje, pa i u Beograd
pojavljivanje pre oko 10.000 godina
Plodni polumesec
procenjen broj Homo sapiensa, nekoliko miliona

Eto ko sam ja. Ko si ti?

Take five, odličan 5!

Mesec novembar će u mom okruženju biti obeležen petogodišnjicom časopisa National Geographic Srbija. To što je u istom mesecu rođendan domaćina ovog mesta, a i moj, posmatraću kao simpatičnu koincidenciju. Ako koincidencije postoje.

Pre nego što pređem na stvar, imam i jednu digresiju povodom meseca novembra, pa poslušajte.

Ali, druga je tema i povod za ove redove. Jednostavno, kada sam u završnoj reči novembarskog broja preporučio kompoziciju Pola Dezmonda (sasvim sam ispustio iz vida da je i njegov rođendan u novembru), poželeo sam da čitaocima preporučim nekoliko obrada ove svetski poznate kompozicije, a prostor kojim raspolažem u rubrici nije baš najpogodniji za to. Zato sada koristim ukazano gostoprimstvo, da podelim dve verzije koje u poslednje vreme slušam češće od ostalih. Obe su gitarske, obe su retko viđena majstorija, nadam se da ćete uživati. O autoru i izvođačima možete na mreži saznati dovoljno ukoliko vas bude zanimalo.

Over, out and gimme five!

Majstor u majstorskoj ekipi:

Sam svoj majstor:

I to je to: sedam milijardi…

Sad nas je sedam milijardi na plavoj planeti.

Ovepopulation - autor je (možda) Andy Lyon, konceptualni umetnik iz SAD.

Naravno, ništa posebno. Idemo dalje dok možemo. I to je sve.

Žuti okvir ili strpljen spasen

Ove jeseni slavim tri decenije od kako sam se prvi put sreo sa National Geographicom. Slavim trideset godina „ljubavi na prvi pogled“, a evo bliži se i peti rođendan National Geographica na srpskom jeziku, koji vodim od samog početka.
Svoj prvi post u životu objavljujem u gostima, što je zadovoljstvo kad imate ovakvog domaćina.

Dakle, vratimo se malo na severozapad Bačke, u Sombor, početkom osamdesetih… Odrastao sam u višenacionalnoj i višejezičnoj sredini, što smatram prednošću, kao i odrastanje na ulicama obgrljenim zelenilom. U idiličnoj atmosferi tabananja u tada još nepoznati svet odraslih jednog dana telefonski poziv je utemeljio, ili isprovocirao moj fatum, sudbinu, ne znam kako bih to nazvao, nisam načisto s tim, kao u legendarnoj pesmi Partibrejkersa „1000 godina“. Poziv je uputio dr Matijas Rill, lekar iz Čikaga, koji je dospeo do Sombora i okoline tragajući za porodičnim korenima. Mog oca, lekara takođe, našao je u telefonskom imeniku. Nije mi bilo prvi put da čujem oca kako govori nemački, ali sam se na neki dečji, čudan način obradovao kada mi je otac saopštio da ide da se sretne sa nekim našim, verovatno dalekim, rođakom iz Amerike.

Nije mene uzbuđivalo inostranstvo. Velika familija rasejana je svud po Evropi, a do svoje desete godine obišao sam više zemalja nego neki moji sugrađani kafana. Pa ipak, željno, s nestrpljenjem sam čekao oca da se vrati. Dečji mozak naslućuje dobre vesti!

Dr Matijas Rill i dr Josip Rill su proveli nekoliko dana zajedno upoređujući podatke i porodična stabla, da bi naposletku ustanovili da jesu neki dalji rod, kao i da postoje varijeteti prezimena (Rill je nastalo od Rüll, a tu su još i Riehl, Ruehl, Ruel, Rüell itd…) o čemu su već imali neke ranije informacije.

Matijas se vratio u Čikago, a mi svojim tadašnjim obavezama. Kad jednog dana, na očevo ime stiže paket. Od Matijasa smo dobili poklon pretplatu na časopis National Geographic! I tako godinama, iz meseca u mesec NG je oplemenjivao naš dom…

Nastavite sa čitanjem… “Žuti okvir ili strpljen spasen”