Muvanje

Ovogodišnje leto je bilo diskografski neinteresantno kada su u pitanju veliki i provereni igrači. Mali, po običaju, ne biraju ni mesto ni vreme kako bi se popeli koju stepenicu više ako je moguće, a bilo je i nekih vrlo interesantnih iznenađenja i noviteta, kojima ćemo da se pozabavimo tokom jeseni. Septembar je počeo silovito, a onomad sam morao da se odlučim šta ću pre da poslušam, jer su dva Paula (Simon i McCartney), čije opuse izuzetno poštujem, u isti dan objavili svoje nove albume. Surprised smile

Dao sam prednost onom starijem.

Nastavite sa čitanjem… “Muvanje”

Oluja neće doći

…Mada sam ja sasvim siguran da hoće. Svaki njegov album je muzički ekvivalent oluje, grmljavine, ima tu maličak i zemljotresa. Ako ne verujete, slušajte ovo:

Ne, ne: sačekajte do kraja. Nikad ne sudite o muzici Richarda Thompsona dok ne čujete celinu.

Nastavite sa čitanjem… “Oluja neće doći”

Aspekti pravih značenja

Letimice prateći kojekakve onlajn medije, primetio sam da je tu i tamo postalo moderno napadati Paula Wellera. Zanimalo me je samo šta kažu oni velemajstori engleske scene koji su uveli u praksu da “krišom” odnesu svoje poluzavršene radove Welleru na noge i pitaju ga za mišljenje. Među takvima se nalaze i neki muzičari koji se paušalno smatraju velikim institucijama na Ostrvu, pa bi možda bilo pametnije da prećutim ta imena. I saznajem očekivano: oni nemaju primedbi, jer ozbiljni ljudi, po pravilu, vole muziku koja izdržava sud vremena. A što se tiče onih koji su Welleru odlazili da bi saznali svoje mišljenje (kojih je mnogo više), oni svakako nisu više zanimljivi, jer upravo takvi su skloni da ujedu ruku koja ih je jednom pomazila.

Jedino što sam pomislio posle jednog paušalnog prozivanja Wellerovog rada ili nastupa, više se čak i ne sećam šta beše: “Blagi bože, pa Paul Weller je najzad postao prava institucija…”

Nastavite sa čitanjem… “Aspekti pravih značenja”

Pa gde se sretnemo…

“Čudni su putevi gospodnji” veli ona dobro poznata poslovica, koja treba da nas na vreme upozori da se pripremimo na sva moguća i nemoguća iznenađenja koja nas mogu strefiti u životu. I ma koliko ja verovao da me u muzici više ništa ne može iznenaditi, uvek se nađe po koji izuzetak koji potvrđuje ovo pravilo. Za mene potpuno neočekivana kolaboracija Davea Alvina i Jimmiea Dale Gilmorea zatekla me je potpuno nespremnog i već me danima žulja – potrebno je sačekati da se njihov zajednički album pojavi u prodavnicama.

Ako ste već pustili klip, jasno vam je i zašto.

Nastavite sa čitanjem… “Pa gde se sretnemo…”

Na kraj sveta. Sa tobom.

Nazovite me nekritičnim ljubiteljem, zadriglim fanom ili koji se ono još pogrdni termin izvlači u ovakvim prilikama, ali nećete me pokolebati. Pojavljivanje novog materijala grupe Calexico ili barem najava onog što tek dogodine dolazi, kao u ovom slučaju, uvek je događaj vredan pažnje.

Ovo je osvanulo juče.

E, tako.

Nastavite sa čitanjem… “Na kraj sveta. Sa tobom.”