Ево најзад једна с мора. Ако је Хвар увек био пун Београђана а Пореч Новосађана (или тако нешто… знало се где се који окупљају), Зрењанинци су имали Макарску и Врсар. У Макарској нисам никад био, дакле:
Ово сам прво преснимио Фуџиславом, па прескочио кад сам понављао Каноном, ал’ сам му се вратио кад је стигао скенер (и кад сам најзад провалио како се то ради). Нисам много муљао, само сам дигао мало крајеве светла – просветлио светло и затамнио тамно, да сузбијем недела Орвове лабораторије у Скопљу.
Добра страна рамица за слајдове са стаклима је што штити од нове прашине, и овај је, ето, изгурао четрдесетак година на пукој првобитној прашини, која је улетела међу стакла. И заварила се у површину, боље не може.
И ово је једно место ког више нема. Тј нису нестале зграде, није нестало ни оно нудистичко острво преко пута (можда су нестали нудисти – нисам проверавао тада, а ни сада), али овог путића нема а пола залива покрива марина. Фасаде на наспрамној обали се не виде од тенди и реклама.
Dugo se premišljaš, računaš, ponovo računaš, preračunavaš, procenjuješ nepoznate troškove, odustaješ, čekaš jutro budan, tražiš razloge za i protiv… I onda odlučuješ, jer ako ne probaš, nećeš ni uspeti. A znaćeš samo ako probaš.
Kalbuko je vulkan na jugu Čilea koji je imao tri erupcije u aprilu 2015. Jedna ekipa nije bila lenja, pa je napravila niz timelapse snimaka erupcije tog vulkana. Šta reći: pustite sliku preko celog ekrana, zavalite se i uživajte u slikama moći prirode.
Teško je, a verovatno i nepotrebno, trpati bilo kakve reči iza ovih slika.
Ove nedelje, pokušaćemo da izvedemo jedan mali eksperiment sa video sadržajima na portalu Vimeo: u polje za pretragu ću unositi neke pojmove, pa ću izabrati neki zanimljivi kratki rad i preneti ga ovde.
Arka je sklopljena. Kiša je počela. Minuti su ostali do potopa. Sve životinje su na svom mestu… Osim jednoroga. Jednorozi! Trči sine Seme, nađi jednoroge!