Šljapkanje po kiši ne spada u sportove koje volim. I tako, pre nekoliko dana, dok je napolju samo pljuštalo, po običaju ne mogu da dozovem ni jednu taksi službu. Svestan sam da nisam jedini koga u ovom trenutku to nervira, ali nemam alternativu – zbog toga već kasnim tamo gde treba da budem i primećujem da mi pritisak polako i sigurno raste. “Taksi vam stiže za tri minuta…”, napokon je procvrkutala dispečerka i stuštio sam se niz stepenice…
U kolima me je sačekao moj ispisnik, veoma raspoložen da ćaskamo, ali meni nije bilo do toga. Misli su mi bile na nekom drugom mestu.