Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Nećete se izvući. Nema vam spasa. Opet pasulj.
Al’, ajde, bili ste dobri. Nije čorbast sa rebarcima nego gravče na tavče, koje svi redom zovu tavče na gravče. Ako neko nađe fotku tiganja kako se zapiče na pasulju, nek pošalje, objavićemo obavezno.
Prijatan nedeljski ručak vam želimo.
Šae, hteli ste nešto drugo? Nema. Opet pasulj. Ćuti i jedi. I sutra ima isto.
Prijatan nedeljski ručak vam želimo.
Ne, nismo na postu, nasuprotiv. Nego fotkanje klope umemo da preskočimo, nismo od tih kojima ručak traje pola sata duže, zbog te predigre sa fotkanjem, kačenjem na mrežu, čekanjem da pratioci primete, popisivanjem stanovnika Lajkovca itd itd.
Ali umemo da se opasuljimo ponekad.
Prijatan nedeljski ručak vam želimo.
После Ниша, кретосмо ка Бугарској. Пошто нам се није журило, задржали смо се нешто у Пироту, да обиђемо тврђаву и да ручамо.
Тада сам већ почео контра страницу на свом шизофреном сајту (подељеном на енглески и српски део), насупрот оној са обичајима северноамеричких племена – овог пута поглед на Србију за странце, дакле почетнике. И требала ми је слика џезве.
Кренули смо са пасуљем, пошто нам је већ било доста роштиља и ђаконија претходних дана. Кажу да је пасуљ немогуће уфркестити, ал’ ово је било близу. Оно, најели смо се и није то било ни тако лоше, ал’ смо га појели без неког одушевљења. Ни тамо ни овамо, скоро да је некад давно у студентској мензи умео да буде бољи.