Tradicija i avangarda teško idu zajedno. Postmodernisti su pokušali da pomire te dve kategorije, ali sve se završilo što je neko dobio po glavi ili u glavu.
Ko je ovde u pravu?
Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Tradicija i avangarda teško idu zajedno. Postmodernisti su pokušali da pomire te dve kategorije, ali sve se završilo što je neko dobio po glavi ili u glavu.
Ko je ovde u pravu?
Sport je kanalisana delatnost u kojoj se viteštvo iskazuje u nadmetanju plemenitog stremljenja ka pobedi.°
Ko je ovde u pravu?
________
° Pored ove istine, druga istina je da Deda Mraz postoji… I šta ono beše treće?
Norme većine se primenjuju nad normom manjine. Zbog toga je u prošlom veku preovladalo civilizovano ponašanje, a oni koji uzimaju pravdu u svoje ruke moraju da budu ograničeni po sili zakona i monopola sile.
Ko je ovde u pravu?
To što si u pravu ne znači da si pametniji. To što si promenio mišljenje ne znači da si u pravu. To što drugi greše ne znači da treba da menjaju mišljenje. To što neko očigledno glumi da je pametan ne znači da greši.
Ah, da: to što predmet rasprave utiče na učesnike ne znači da bi od koncepta rasprave trebalo odustati. To je samoregulišući sistem.
Ah, da (2): dok sam ja na putu, Suština pasijansa će biti poprište jutarnjih rasprava. Nije nemoguće da se te rasprave pruže i do kraja meseca. Vaš zadatak je da zauzmete stav i da date argument u korist jednog ili drugog učesnika u raspravi. Područje komentara vam je na raspolaganju.
Зен де Кок ван дер Берг Бренкелен Брандлихт не ради баш ништа за потребе ове приче. Он то ради за себе, јер му је ћеиф. Седи за рачунаром и ређа пасијанс.
Звони телефон. Ах, ето мени звања, помисли Зен будистички, јер га је звоњава тргла из пасионираног дремежа.
– Добар дан. Да ли је то стан породице де Кок ван дер Берг Бренкелен Брандлихт?
Охо, обрадова се Зен напретку. Више не мисле да се зовем Стан де Кок ван дер Берг Бренкелен Брандлихт.
– Јесте.
– Ја сам Цајка из компаније Стратеџик Ву, и…
– You’re doing your company a great disservice by mispronouncing its name. It’s стретиџик вју, so you better learn to pronounce it right or I’ll get seriously worried about your future chances with…
Клик.
Зен лагано спусти слушалицу, гледајући је с неверицом. Припали цигарету и одби два дима, са индигнацијом.
Последња су времена дошла, помисли Зен. А можда и задња, ако долазе кроз простор… Телепијачари сад мени залупе слушалицу. Не стигнем ни да им честитам што имају кампању унапређења нечега, да им се захвалим што мисле да сам способан да подигнем магнетну огрлицу. А то би тек био увод у потезање закона о оглашавању, који су управо прекршили, и за који ми је испод црте да потежем адвоката, ал’ могу мало вербално да га претећи принесем слушалици. Ништа од свега тога. Узалуд мој труд да креативно допринесем разговору, да спремим виспрене и изненађујуће одговоре, да освежим некоме дан.
Изем ти звање.
Зен де Кок ван дер Берг Бренкелен Брандлихт се родио у иностранству, као Јен де Кок ван дер Берг Бренкелен Брандлихт, али је матичар побркао тастатурне распореде, и уместо Yen – Zen. Не само што је иностранство релативна ствар, него је то и име.
Друго лице (не граматичко) у овом комаду је Мелентије Салашевић, девојачко Салашев, ал’ прадеда служио војску на бугарској граници па му променили презиме, додали му ић, има једног прастрица Салашева. Запослен је, а можда и ради као референт за нешто у министарству за дијаспору и губљење времена. Дипл. метеоролог, што је неко побркао са противградном заштитом (“град величине омањег метеора уништио летину у долини реке…”), и заштитом биља (против спора), па је тако стигао у министарство за дијаспору. Наша прича прескаче представљање, и почиње након силаска с неба у ребра:
– Дакле, господине Де Кок, ви сте дошли да се жалите?
– Извините, али прво да решимо питање мог презимена. Пише се са малим д и великим К.
– Па тако и пише.
– Изговорили сте га са великим Д, чуо сам вас. Но, нисам због тога дошао.
– Изволите.
– Дошао сам због изборног поступка. Странка за коју сам гласао је прошла цензус.
– На шта ту има да се жалите, онда?
Nastavite sa čitanjem… “Зен се жали”
Onaj reče (i podseća nas svako veče) da želi da nastavi šta je započeo. Čekaj da vidimo šta je započeo…
Neću da zalazim u pravne stvari oko kršenja Ustava, zloupotrebe službenog položaja i slično. ‘Oću da zađem u ono što mi se direktno upliće u život. I moj i Aleksin.
Ali čekaj! Pa Ministarstvo finansija nije dalo nikakve brojeve! Zar ne bi trebalo po Zakonu o budžetu da javnosti prezentuje takozvani Bilten javnih finansija? Od januara nema ništa novo, bre, kô da je izborna kampanja, bre.
U Srbiji ne postoji eksplicitni pravni akt koji uređuje kontrolu predizborne tišine.
Dok se razni psiho- i politički analitičari javljaju komentarišući ulogu Republičke radiodifuzne agencije, Agencije za borbu protiv korupcije i drugih državnih organa, te kako smo do sada imali predsednika koji je poštenje i marljivost naučio tek na fakultetu (roditelji i vaspitači/učitelji su očigledno bili zauzeti nečim drugim), nama ostaje da u retkim trenucima uživamo u (predizbornoj) tišini.