Tag: poplava

Louisiana 1927

Randy Newman je još uvek jedan od velemajstora “stare škole” pisanja pesama. On će vas uvek nasmejati, ma koliko bila teška tema o kojoj peva.

U generaciji songwritera/storytellera koji su se pojavili krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, Randy Newman zauzima posebno mesto. On je neka vrsta anomalije: nije se uklapao ni u kakve šablone pokušavajući da se dodvori publici. Umesto toga je stvorio sopstveni, prepoznatljiv stil koji se oslanjao na zvuk koji je dolazio iz New Orleansa (slično Dr. Johnu) koji je, ionako, mešavina svih živih muzičkih žanrova. Još važniji je bio Newmanov pristup pesmama: mnoge od njih su “lenje” i sporo se razvijaju, a likovi koji prolaze kroz njih su slični onima koje srećemo i u pesmama Warrena Zevona – to su, odreda, marginalci, barabe, prevaranti, šarlatani…

Iako Newman često pokazuje simpatije za junake svojih pesma, od početka je jasno da su oni zalutali u ovom svetu i njihovo teturanje kroz život opisuje crnohumorno, satirično i cinično.

Nastavite sa čitanjem… “Louisiana 1927”

Grad koji funkcioniše. To mu je i posao.

Postoje neka dekadentna mesta na kojima se ljudi ponašaju, zamislite ovu čudnu reč: uljudno.

Pre mesec dana ili koliko beše prošlo od onda, gledam snimak i ne verujem svojim očima: bura navukla prekomernu plimu na sever Jadranskog mora, pa se voda u Veneciji podigla preko jednog metra “iznad crte” i poplavila dobar deo grada. Ne, nije to čudno, jer se dešava često, bar jednom godišnje. Nego, na ulazu u neki restoran, do kojeg se dođe po nekoj skeli koja je iznad vode, osoblje deli gostima gumene čizme u veselim bojama, konobari su već tako obuveni, svi su u vodi do gležnjeva, ali restoran je pun k’o oko, nema slobodnog stola, raspoloženje je očigledno onakvo kakvo i treba da bude na prometnom mestu gde gladni postaju siti, a ljudi nemaju mentalni niti finansijski problem da ručaju u restoranu.

Drugim rečima, grad funkcioniše.

A onda pomislih: jebote, i ja razmišljam o glupostima. Pa kakva je to uloga grada nego da funkcioniše?

Nastavite sa čitanjem… “Grad koji funkcioniše. To mu je i posao.”

Spavaća soba sa ugrađenim vodopadom (gratis)

Ako baš hoćete, i ovo je slika iz Dubaija…

Juče u Emiratima, prethodne nedelje u Srbiji, a i po Evropi se svašta nešto dešava sa vremenom…

Kiša u Dubaiju...

Ako ste turista u Dubaiju, juče, 9. marta 2016, mogli ste samo da psujete i fotografišete kroz prozor svog smeštaja. Sunce i plaža, a? Niko ko nije morao da izađe nije izašao, škole su raspuštene, kao i fakulteti, a samo ludaci (kao neki koje poznajemo) krenuli su napolje. Rog dana je pao desetostruki mesečni prosek kiše, uz povetarac od 135 km/h, poplave, bujice, čupanje drveća, leteće fasade, krovove i šatore, automobile koji glume podmornice, a ne vozi ih Rodžer Mur kao Džems Bond.

Nastavite sa čitanjem… “Spavaća soba sa ugrađenim vodopadom (gratis)”

Utovar nedeljom, 25. maj

Radost, veselje, cirkus, šizenje… A gde je šizenje, tu je i šašavilo!

Neka nam ne bude zamereno što ćemo citirati nepoznatog autora, koji je ovo napisao pre više decenija i ko zna gde i zašto, a kao da je naš, ovdašnji i sadašnji:

Neki se rode ludi. Neki do ludila dođu požrtvovanim radom. Na nas je ludilo natovareno.

U ovom kraju ima još pet bunara, a vi samo bacate u moj!

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 25. maj”

Hranilište za naše sijalice

Ponekad je teško razumeti kolika je ta voda ako je ne vidiš uživo. Ova slika to nadoknađuje. Pruži sliku preko celog ekrana.

Tužno, ali fascinantno. Ovo je jedan od najboljih kadrova poplave koje smo ovih dana videli.

Upamtite da od vitalnosti ovog mesta zavisi da li ćete imati struje preko celog dana, bez prekida.

Maleni i kukavni pred prirodom

Zastao sam na minut ispred TV-a kad sam video da govori Jovan Memedović. I uhvatih zrelu misao: deder da je parafraziram pre nego što mi iščili…

Ako postoji jedno dobro iz ove nesreće koja nas je snašla, to je saznanje da smo mali i nemoćni pred prirodom i da se ne može protiv poretka koji je priroda zamislila. Pogotovo: mi smo ovde imali mnogo sreće kada je reč o prirodnim katastrofama: nemamo ciklone, nemamo zemljotrese i cunamije, nema vulkana…

Kako to negde u svetu izgleda, kako je moguće da “superćelija” postane predmet pukog interesovanja ljudi, a ne predmet straha jer je prečesta pojava, a svi već imaju skloništa ispod kuće i preostalo im je još samo da se zajebavaju, predmet je ovog video sadržaja.

Nastavite sa čitanjem… “Maleni i kukavni pred prirodom”

Poplava

Pet ili šest sati pre nego što je voda sa provaljenog nasipa reke Kolubare stigla do Obrenovca, opštinske vlasti su odlučile da nema potrebe širiti paniku sirenama za uzbunjivanje. Zahvaljujući toj mudroj i premudroj odluci, građani su bili u prilici da iskuse jedinstveno zadovoljstvo vožnje čamcem ulicama svog gradića.

Ovaj film nema ni početak ni kraj. To je simbolično, To je vrlo simbolično.

Pomozite unesrećenima ako imate načina. Što pre, ako možete. Ne zaboravite ni to da će pomoć ljudima biti potrebna i kad ova nesreća prestane da bude medijski atraktivna, jer ovaj medijski blesak će poroći kroz nedelju dana, a muka onih koji su izgubili sve trajaće još dugo.

Gamadima koja su se u ovoj nevolji pokazala kako su se pokazala bavićemo se posle.

Vatrogasna podmornica

Kô što ‘no reče Lala u onom vicu “Imali smo i mi jedared taki traktor” tako i ja mogu da kažem da sam imao “keca”, kasnije “jugića”, pa kasnije i “mazgu”, koji su znali da “zaglave” čim pređu preko ozbiljnije bare.

Eh, da je meni bila tak’a razvodna kapa (na “kecu” i “jugiću”), odnosno kablovi (na “mazgi”).