Tag: post punk

Kuc kuc kuc

Sofisticirana, u neku ruku “art” muzika koja dolazi iz Texasa? Da, I to je moguće.

Kada se pomene američka savezna država Texas prva asocijacija su mi, normalno, kaubojski filmovi koje sam gutao kao klinac. Druga, vezana za muziku, su opaki tipovi sa fenderima u rukama koji praše najljući rock & roll ili blues. No, ne dajmo se zavarati. U Texasu možemo da naletimo i na druge razne stvari, a njegov glavni grad, Austin, je kontinuirano bio rasadnik vrsnih talenata koji su postigli globalnu popularnost. Da se prisetimo samo nekih od njih, barem onih koji se mogu pronaći u svakoj čestitoj muzičkoj enciklopediji: Roky Erickson, Jerry Jeff Walker, Gary Clarkr Jr, Willie Nelson, Townes Van Zandt, Lucinda Williams, Janis Joplin, Shawn Colvin…

Grupa Spoon se nikako ne uklapa u pobrojano šaroliko društvo. No, to im nije zasmetalo da naprave doista impesivnu karijeru, naročito u Americi.

Nastavite sa čitanjem… “Kuc kuc kuc”

Ona koju volim

Grupa R.E.M. se dugo mučila dopre do široke publike. A kada joj je to pošlo za rukom, ništa je nije moglo zaustaviti na putu globalnog uspeha.

Sa koje god strane da posmatramo kretanja u muzici, “garažni zvuk” stvoren šezdesetih je pronalazio načine da preživi i da se stopi sa novim trendovima. Uvek marginalizovan, ponajviše zbog nemogućnosti da se uspešno komercijalizuje, bio je utočište onih koji su slali beskompromisne poruke svojim pesmama i više su voleli da se obraćaju malobrojnoj publici nego da se njihove ideje “peglaju” od strane diskografa shodno trenutnim zahtevima tržišta.

Pa kom opanci, kom obojci.

Nastavite sa čitanjem… “Ona koju volim”

Uhvati ritam

Pojavu punka sam, praktično, propratio iz prvih redova. Još od sredine sedamdesetih primećivalo se da se nešto kuva iza zavese. Margaret Thatcher je, kao lider britanskih konzervativaca, držala zapaljive govore (u to vreme još nije bila premijerka) i videlo se iz aviona da je nešto trulo u Ujedinjenom Kraljevstvu. Socijalna kriza i velika nezaposlenost učinila je da mladi masovno izađu na ulice i protestuju.

Deo tog bunta prelio se i u muzičke novine.

Nastavite sa čitanjem… “Uhvati ritam”

Volim da te mrzim

Na samom kraju sedamdesetih, euforija oko punka/new wavea je već počela da splašnjava. Akcenat muzičke britanske industrije je bačen na zabavu, pa otuda pojava Novog Romantizma, koji će biti dominantan narednih 5-6 godina. S druge strane, pojavile su se grupe koje su bile opčinjene elektronikom i dance muzikom. Za njih će novinari smislitii žanrovsku odrednicu synth pop movement, a grupe poput Human League ili Orchestral Manouvres in the Dark postići će globalnu popularnost.

OMD će postati trajna inspiracija za junaka današnje priče.

Nastavite sa čitanjem… “Volim da te mrzim”

Usta koja sikću

Siouxsie and the Banshees nikada nisu dobacili do samog vrha top lista, ali su bili i ostali vrhunski punkeri. Normalno, (Suzi Su) je već krajem sedamdesetih postala neslužbena kraljica pokreta i, iz današnje perspektive, ostavila je mnogo značajniji trag nego što se u to vreme moglo i zamisliti. Recimo, čitave generacije muzičara koje su došle koju godinu kasnije gledale su je kao božanstvo, a njene pesme uvrstili su u repertoar i mnogi od kojih tako nešto ne bi očekivalo: Jeff Buckley, Tricky, Red Hot Chili Peppers, Simple Minds…

Ima ih zaista mnogo i čitajući razne biografije često nailazim na Suzi na neočekivanim mestima.

Nastavite sa čitanjem… “Usta koja sikću”