Током оне кафанске серије фотака некако сам избегао сплавове… јер сам имао лоше искуство са њима – није толико скупље колико је горе и колико се осећа да је газда наручио атмосферу и поштено платио, да су особљу прописана правила. Зна се од чега се пита не прави, мада је и ту било добрих снимака. У ствари, занимљивије је око сплавова него на њима.
Јер сви ти градови на води су згодни за фоткање, тешко је објективу да одоли тим одразима. Имао сам среће да сам добрих десет година радио на местима где се река види кроз прозор, или макар на пљуцомет од улаза, лепо је то.
Невоља је што су ти сплавови тако начичкани, што ту има толико тога на то мало обале. И кад ухватим призор, у њему има превише тога. Например овако.
Није доста лоше, а? Међутим…
Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: ситно сецкано за патке”