Tag: pozamanterija

Једна од пре: гвожђе и дим

Често користим три рндалице, о двема сам већ писао (она за музику и она за фотке) а трећа је на овој страни. Нанела ми је сопствени стари чланак о позамантерији градској, па сам се сетио да нисам престао да се бавим њом. Томе, у ствари, нема краја.

Јер кад почнете да је примећујете, нећете никад престати. Не само што сви ти стубови, стубићи, ограде, опшиви, ивичњаци, жардињере, бетонске кугле (оне што изигравају антитенковске препреке да вам се не би паркирали на травњак) неће нестати из видокруга ако престанете да их примећујете, него нећете ни моћи да их не приметите. Тако, например, кад сам пожелео да ухватим овај урбани дим (ко га је урбао, рука му се позлатила)…

…не да нисам могао да избегнем околну гвожђурију, него сам схватио да без ње фотка нема смисла. Јер.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: гвожђе и дим”

Једна од пре: Пупинова

Полако затварамо круг, као да смо нека служба… Прелазимо на другу страну главног сокака. Река, тј бивша река је остала са оне стране, али и са ове је некад текла. Ту негде, у старом кориту, и даље расте трска, на 100м од центра.

Али то се овде не види, тих 100м је налево одавде. Пупинова улица се искоса примиче центру, тако рећи с леђа.

(велика)

Зграда лево је главна пошта, а ова десно, у скелама је, стражњим делом, Главни сокак 1, ака Буковчева палата. У њој је ваљда још увек књижара Савремене администрације и већ ваљда шеста туристичка агенција. Или нека банка… хм, главна улица, тамо нема ничег осим банака, мењачница, кафића, седишта странака и бутика. Ту негде, на броју 11, улаз из авлије, била је ваљда куглана, па рвачки клуб, па рачунски центар у ком сам једно време радио, па после не знам шта, а сад је некаква енвео или тако нека евро-нешто-као-институција. Прошао сам туда педесет пута и нисам успео да запамтим шта.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: Пупинова”

Једна од пре: иза путоказа

Фотографисање архитектуре, градског угођаја и осталог шмека се обично, нарочито у овдашњој клупској традицији, своди на вађење архитектонског детаља. Што је хвале вредно, фотограф уме да примети што око превиђа. Почетницима у клубу смо често давали задатак да сликају капије, и после се чудили шта све они успеју да нађу.

Међутим, има једна друга страна те медаље, око које сам се пар пута качио са Грбом, што је брисао жице са снимка. Сложили смо се да их је брисао зато што је хтео, а фотка је његова, крај приче.

Крај у том случају, али… следи да ћу ја то онда другачије. Одавно сам одустао не од брисања жица, него и од бирања угла одакле се оне не виде. Остављам сву ту градску уличну галантерију (и позамантерију, шта год да му је то) да се види. Јер нису архитекти и дунђери једини градитељи. Знам за неке саобраћајне знаке који још раде, док су бар неки њихови творци сигурно у пензији, например онај што указује пут ка СР Румунији, на Старом житном тргу, кад се долази с југа.

Нови саобраћајни знаци су од занимљивог материјала.

eos_2775520131112_20_50_02

(велика је овде)

Имам неких сличних са оваквим мотивом, и тај метал се заиста нешто чудно пресијава, ваљда та заштита од рђе, шта ли. Овде је ухватио одсјаје од семафора, неколико метара иза камере, и велика светла којима је осветљена зграда општине. Онај мањи, наспрам рекламе за роштиљ, има скоро надреалан одсјај.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: иза путоказа”