Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Šta sve neće postati aktuelno zbog naglog širenja popularnosti malih kvadrikoptera, tzv. dronova, malih letelica koje nose kamere i snimaju sve i svašta. Stvar se raširila toliko da je već počela standardna proizvodnja digitalnog smeća, a uto se uhvati i poneki zanimljivi kadar, poput ove borbe u vazduhu.
Ako ćemo pravo, ni soko nije baš najbolje prošao, jer verovatno je dobio po tamburi pri naletu na propelere, ali makar je ostao u vazduhu i tako odneo pobedu u okršaju.
Dobro de, neke žene idu na pecanje, neki muškarci ne idu, pa dođe svejedno. Ali, šta se to ovde dešavalo?
Ovde ima materijala za debatni klub.
Do sada smo ovo viđali samo na crtežima: najzad je u prirodnom habitatu snimljena živa ribetina iz dubokog mora koja ima svetiljku na čelu.
Ovo “ribetina” je samo uslovna kategorija, jer ova riba udičarka je velika tek oko 9 cm.
Ovaj video zapis se može smatrati revolucionarnim. Koliko malo znamo o životu u moru, pokazuje i procena okeanologa (koju sad ne mogu da nađem online, grrrr!) da ne poznajemo više od 10% morske faune – ako i toliko.
Nikada nije dobro kada tokom intervuja inteligencija proviri samo sa jedne strane mikrofona. Srećom, tu je Džon Oliver koji nanovo dokaže kako nije dovoljno biti duhovit: potrebno je biti i Britanac.
Da li je intervju namešten ili ne (ostaje pitanje da li je Hoking bilo kada bio sposoban za ovakva uličarska nadgornjavanja) zapravo uopšte nije bitno. Džon Oliver i bez pokretanja sjajnog serijala People Who Think Good (dodatka odličnom i analitičkom Last Week Tonight – konačno zbog nečega da budem ljubomoran na HBO pretplatnike), u čijem prvom delu danas uživamo, uporno ukazuje da se zdrav razum isplati – pre par nedelja je izrekao par ozbiljnih kritika svog prvog posla, The Daily Show With Jon Stuart (i republikanskoj alternativi, The Colbert Report). Zamislite, recimo, kako u Srbiji… zapravo, ništa nemojte za zamišljate. Uživajte u komendiji! 🙂
Šamil Tarpiščev je glup čovek koji je imao javnu funkciju i puno novca. Nećete verovati šta mu se desilo!!!
A sve je počelo tokom gostovanja predsednika Teniske federacije Rusije i bivšeg direktora WTA turnira u Moskvi Šamila Tarpiščeva u humorističkoj emisiji „Вечерний Ургант“ (tipa Ivana Ivanovića) na nekoj od ruskih televizija, gde je domaćin imao lingistički problem pri polnom definisanju Serene Vilijams („Играть с ним… ней…“; ta prokleta osobina nekih jezika da se zamenice moraju menjati po rodovima nam je moguće poznata), na šta je Tarpiščev utrčao sa „Уильямс братья“. Kada se stiglo dotle, prirodno je da ode i dalje, pa je na domaćinovo pitanje „Hе страшно ли играть против таких ’физически одаренных’ теннисисток?“ stigao britki odgovor: „Ну страшно тогда, когда действительно на них смотришь.“
Nastavite sa čitanjem… “Šamil Tarpiščev: slučaj, dijagnoza ili stanje?”
Duvalo tako vasceli dan, digla se silna vetruština, mozak da ti na uši istera, prirodu naopačke da okrene.
I tako je jedan vodopad postao… hm… vodopenj?
A zašto me je ovo podsetilo na rad Vlade Srbije, nemam blagog pojma.
No, dobro… Ako niste videli šta su kiše uradile u zoni Tekije i kakve su ono bujice bile, onda ste propustili da ukapirate koliko je voda snažna. Brzina one vode je bila velika, pa nikoga ne čudi snaga bujice da ponese auto sa sobom.
Ta sila je, zapravo, mnogo veća nego što snimak može da predstavi. Pogledajte ovaj snimak mnogo sporije bujice koja se valja rečnim koritom i budite strpljivi da primetite detalj na oko 2:50.
Da, bila je to stena za koju nismo sasvim sigurni da li bi imenjak The Rock mogao da je iskoristi u nekoj filmskoj sceni.
Voda: najveća sila u prirodi.
Ispostaviće se da, kad zaviriš po Africi, oni naši mravinjaci su detinje igračke. Zamisli kako izgleda ne kad očas naliješ mravinjak kantom aluminijuma, nego potrošiš deset tona cementa da napraviš beton za koji ti treba tri dana da ga uspeš… E, zapravo ne moraš da zamišljaš, nego pogledaj.
E, to je već nešto.