Ostao sam bez inspiracije

Nije mu se dalo.

Još od početka XX veka deo New Yorka koji se zove Greenwich Village bio je stecište boema i neobičnih ljudi. Tokom šezdesetih postaće sinonim za mesto u kome žive, rade i okupljaju se osobe sklone alternativnoj kulturi. Tamo je sve vrvilo od novih ideja –umetničkih i političkih. Mladi momci i devojke sa akustičnim gitarama u rukama nisu birali mesto sa koga će pevati svoje stihove. Ako to nije bilo u nekom od brojnih malih klubova, nisu se libili da izađu na ulicu. Sasvim očekivano, iz tako jake folk scene koja se formirala iznikli su neki od najvećih songwritera koji su obeležili protekle decenije, poput Boba Dylana.

No, danas nećemo o njemu.

Nastavite sa čitanjem… “Ostao sam bez inspiracije”

U potrazi za vođom

Posledice globalne političke situacije svakodnevno svi osećamo. Neki je pak doživljavaju veoma naivno.

Jutros su me, po ko zna koji put, sačekale vesti o novom zveckanju oružjem… Iako sam sebi još pre više od decenije ukinuo gledanje televizije, izgleda da će se to uskoro desiti i sa čitanjem novina. Cena današnjeg “progresa” koju plaćamo je ogromna, a ispiranje mozga neprestano. Umesto da nas novine informišu i edukuju, kako je to nekada bilo, pretvorile su se u “proizvođače vesti” pa o pomenutom zveckanju nema nikakvih suvislih informacija. A to je samo po sebi sumnjivo. Političari dosoljavaju situaciju svojim izjavama, sve u brizi za sopstvenu naciju, a pri tome kroz lepo sročene eufemizme pričaju nam bajke, zaboravljajući da u njihovom poslu nema nikakvog altruizma. Njih pokreće najjača droga, moć, i raznorazni zakulisni interesi.

Sve ostalo ide u pratećem paketu kao “kolateralna šteta”.

Nastavite sa čitanjem… “U potrazi za vođom”

Opšte rasulo

Neprekidni niz loših vesti nije specijalnost današnjeg vremena. Bilo je toga i ranije.

Jeste li čitali jutarnje naslove po novinama/portalima? U njima nema ničega novoga što već nismo videli/čuli godinama unazad, a što bi ukratko moglo da se opiše kako više nema dobrih vesti. I ako ih kojim slučajem ima, potisnute su u drugi plan i teško se do njih dolazi. Kolektivno živimo u strahu i neizvesnosti, paralisani da išta svrsishodno preduzmemo kako bi išta promenili.

Šta god mislili o svemu ovome, čini nam se da mač koji će preseći zamršeni čvor nije u našim rukama.

Nastavite sa čitanjem… “Opšte rasulo”

Biće promena

Kada se 1963. godine Bob Dylan oglasio sa “Blowin’ in the Wind“, niko nije mogao da zamisli da će ova filozofska pesma o građanskim pravima postati veliki hit i izvršiti veliki uticaj na ogroman broj muzičara tokom šezdesetih, a i u narednim decenijama. Crna populacija, kojoj u to vreme nije bilo ni malo lako, prosto nije mogla da zamisli da o temi koja ih je žuljala peva belac. Sudeći prema biografu Sama Cookea, ona je bila okidač da on napiše “odgovor” na nju iz sopstvene perspektive.

I na taj način uđe u legendu.

Nastavite sa čitanjem… “Biće promena”