Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Mislite li da su čudaci i ekscentrici u muzici samo britanski specijalitet? Ima ih svuda, svakako. Zappu smo pominjali u više navrata, pa je red da se dohvatimo i manje poznatih. To jest, manje poznatih kod nas, jer je Mojo Nixon tokom osamdesetih bio jedan od omiljenih muzičkih likova na talasima studentskih radio stanica u Americi. I to ne slučajno, jer se od tog doba njegovo kult sledbenišvo samo uvećavalo.
Glavno oružje bila mu je satira.
Druga polovina sedamdesetih se pokazala vrlo zanimljivom zbog pojave punka i new wavea, a problematičnom za sve ostale koji su već imali uspešne karijere. Glam rokeri su još uvek preživljvali iako su dostigli svoj zenit, a prog rokeri su velikom brzinom jurili ka provaliji. Diskografske kuće su se brzo snašle i prešaltovale na nove stvari, a mnogi značajni prvoborci su bez pardona proglašeni – dinosaurusima.
Kojima je, jel’te, ostalo još samo da izumru.
Šta da radi usamljena devojka koju je na otvorenom putu snašao ne samo peh, već i baksuz? Nema druge, nego da sačeka pomoć u nadi da će se pojaviti neki džentlmen.
Europljani nalažu upozorenje: ako ste mlađi od 17 godina, veli napomena, sledećih 245 sekundi ima da žmurite. Ščuli?
