Zasad je dobro

Posle mnogo godina, pronašli smo internet radio čiji link vredi zapamtiti pored onog koji odavno volimo. Predlažem da mu date priliku.

Džoni voli da čeprka stvari da bi više saznao. On je jedan od onih kojima đavo ne da mira, na onaj pozitivni način koji obeležava kreativne ljude. Imao je 11 kad je uz očevu pomoć sklopio računar “Galaksija”, a taj dečački entuzijazam ga ne napušta ni danas, kad ga nešto zainteresuje. Volim da imam takve ljude blizu sebe, tim pre što su veoma retki. Stotinu puta sam od njega saznao nešto korisno samo zahvaljujući tome što je on znao da je to predmet mog interesovanja, pa mi prosleđivao koristan link, komentar ili ideju.

Njegovo najnovije otkriće je počelo kaskadno da se širi. Dešava se ono što se pre dvanaestak godina desilo kad sam ja otkrio nešto slično: širi se krug zainteresovanih…

Elem, reč je o prvom strimu muzike posle voljenog Radio Paradise čiji link sam odlučio da zapamtim kao bookmark…

Nastavite sa čitanjem… “Zasad je dobro”

Napuštajući Zemlju, ponesite RP i biće dovoljno

Svašta čovek nauči slušajući omiljeni radio na Internetu…

Kao što izvesno znate, Samuraji Suštine pasijansa vole da slušaju Radio Paradise. Šašavi Bill veli da njegov radio nije nekomercijalan, nego je antikomercijalan. To znači da u programu nema reklama, pa čak ni džingl-pokrivalica pesama koje emituje, nego se posle 4-5 numera Bill oglasi uživo ili kratkim snimkom, a ta pauza vrlo retko traje duže od 15 sekundi. Taj princip okrenutosti slušaocu ide dotle da čovek čak ne reklamira ni one andrmolje sa logotipom svog radija (majice, kape, šolje, podloge za miševe), nego otvoreno veli da jedini realni izvor prihoda njegovog partizanskog napora predstavljaju dobrovoljni prilozi slušalaca. To očigledno uspeva, jer razna idiotska tumačenja pokrivenosti ne idu u duhu vremena, pa su tantijeme koje Bill plaća od pre neku godinu višestruko veće, ali on je to uspeo da preživi.

A tek kad dođemo do repertoara, počinje ona prava jeza. Jer, kako drugačije da kažem: često imam utisak da tu muziku pušta neki moj dvojnik iz paralelnog svemira koji je uspeo o muzici da sazna za red veličine više nego ja.

Nastavite sa čitanjem… “Napuštajući Zemlju, ponesite RP i biće dovoljno”

Bombonica

U okviru nezvanične podrubrike “a zašto ja ovo nisam ranije čuo” u muzici za popodne Suštine pasijansa, danas stojim pred vama češkajući se iza uha i pitajući se kako je moguće da sam za ovo ime prvi put čuo tek pre nekoliko dana.

Zapravo, znam odgovor na to pitanje.

Nastavite sa čitanjem… “Bombonica”

Ima li nove muzike, kako do nove muzike… I sve ostalo što niste imali koga da pitate

Kada ste ljubitelj dobre muzike – šta god pod pojmom “dobra muzika” podrazumevali! – uvek opstaje problem selekcije priliva novotarija i onog što primate u okruženje svog ukusa. Što pod pritiskom svakodnevice, što zbog mentalnog umora ili ko zna kojih trećih razloga, mnogi ljudi se odriču aktivnosti potrage za novom autorskom muzikom, opstajući pritom uskraćeni za uzbuđenje otkrivanja dobre muzike. Verujem da ste i sami sreli takve nesrećnike: to su oni koji su skloni da kažu kako nema nove dobre muzike, a na vašu primedbu da nije tako obično reguju naprasito, tražeći da im kažete ko bi to mogao biti, unapred spremni da galamom dokažu kako niste u pravu iako to što im demonstrirate upravo vide i čuju prvi put u životu.

Takvima obično valja uputiti simboličnu šamarčinu – ne iz mržnje, već da biste ih naveli da ponovo dišu. Da najzad shvate da su sami krivi što život prolazi pored njih i što dozvoljavaju sebi da ported njih prođe muzika poput ove:

Ova devojka se rodila negde u vreme kad sam ja završavao svoje aktivno školovanje; ovih dana će proslaviti svoj tek 29. rođendan.

Nastavite sa čitanjem… “Ima li nove muzike, kako do nove muzike… I sve ostalo što niste imali koga da pitate”