Pretvaram se u rame za plakanje, kao da mi nije dovoljno i sopstvenih muka. Onomad mi se javila prijateljica i odmah sam primetio da nešto kod nje nije u redu. Po tonu, rekao bih da je u debelom dertu, a posle kratkog izvlačenja klještima reči iz nje, priznala je da je napravila neku glupost. O detaljima, naravno, nismo razgovarali, ali je stalno ponavljala kako bi htela da popravi sve to što je zabrljala.
Ne sumnjam da je imala najbolje namere u svom naumu, ali sam retko viđao da se muško-ženski odnosi daju popraviti. Ili se meni to nikada nije desilo.