Ono kad ti padne vilica (pa ostane u tom položaju pet minuta)

Leto je došlo, prestaće i ove kiše, svi na sunce! Talambase u ruke! Veselo, veselo!

Zoća Peacock je svojevremeno pomno planirao kako će da me dovede u stanje totalne zbunjenosti muzičkim sadržajem. Znajući da ja na čuda reagujem burno, uvek je sladostrasno uživao u tim mojim reakcijama. Ako je za utehu, makar me nikad nije mučio fotoaparatom u zasedi; beše to vreme pre nego što su tehnologije za proizvodnju i plasman digitalnog smeća postale široko raširene.

Trenutak koji možda najbolje pamtim je ovaj:

Bio je septembar 1994. i ja sam do nekoliko minuta pre prvog slušanja ove numere naivno mislio da me više nije moguće iznenaditi. A bio je to tek početak jedne duge, duge torture u kojoj, da izvinite, još uvek uživam.

Nastavite sa čitanjem… “Ono kad ti padne vilica (pa ostane u tom položaju pet minuta)”

Jednoga dana

Someday you’re gonna feel the pain
Someday you’re gonna know my pain

Po prestanku rada grupe The Nice jedino je Keithu Emersonu išlo dobro sa novom grupom. Ritam sekcija Lee Jackson/Brian Davison je pokušavala da još uvek bude u igri no stvari se nisu odvijale kako su oni želeli. Jackson je imao solidan uspeh sa grupom Jackson Heights, snimio sa njima četiri albuma, ali je komercijalno propao. A za Brian Davison’s Every Which Way i istoimeni album skoro da niko nije ni čuo.

Trebalo je da se spašava što se spasti može…

Nastavite sa čitanjem… “Jednoga dana”