Tag: remix

Novi Evropljani

On a crowded beach washed by the sun, he puts his headphones on.
His modern world revolves around the synthesizer’s song…

U drugoj polovini sedamdesetih naglo je poraslo interesovanje britanskih muzičara i štampe za krautrock. Nemačke grupe/autori su uspeli da izvezu na Ostrvo svoje viđenje muzike koje je bilo ukorenjeno u evropskoj tradiciji sa tipično germanskim začinima: motoričnim, mehaničkim ritmom, upotrebom elektronike i sintisajzera, minimalizmom modernih kompozitora XX veka i velikom slobodom izražavanja koja nije imala granice.

John Foxx i njegova grupa Ultravox! su bezuspešno pokušavali da pronađu svoje mesto na muzičkoj sceni svirajući nekakvu mešavinu punka, new wavea i glam rocka, dakako začinjenom elektronikom. Onaj uzvičnik na kraju imena grupe najverovatnije je bio asocijacija na grupu Neu!, jednu od najinteresantnijih koja je u to vreme dolazila iz Nemačke, a koju su činili bivši članovi mnogo poznatijeg Kraftwerka.

Nisu se nešto proslavili.

Nastavite sa čitanjem… “Novi Evropljani”

Moja prava ljubav je crnokosi muškarac

Današnji remikseri rado posežu za starim, proverenim pesmama. Ako se prema njima ophode sa dužnim poštovanjem, rezultati mogu da budu vrlo interesantni. I da privuku novu, mladu publiku.

Pojava novih nosača zvuka i razvoj tehnologija dali su diskografskim kućama novu mogućnost da vam ponovo prodaju ono što već imate. Naravno, njihov motiv je samo zgrtanje novca, no ljubitelji muzike su dobili priliku da mnoge od svojih omiljenih albuma poslušaju u novom ruhu. U svakom slučaju treba preslušati remikse već poznatih materijala jer su, najčešće, superiorni u odnosu na originalne snimke. Doduše, ima i primera kada se producenti preigraju, pa ustanovite da je originalna verzija, iako snimana na po današnjim standardima bednom broju kanala, bolje zvuči.

Sve je stvar ličnih preferencija.

Nastavite sa čitanjem… “Moja prava ljubav je crnokosi muškarac”

Ispuzaće kad-tad

Zapravo, već je ispuzalo. Ali smo na to čekali preko trideset godina.

Kad neko za sobom ostavi četrdeset i kusur godina uglavnom besprekorne karijere, lako je ačiti se vrhuncima u tolikom opusu. Možete zamisliti, a ne sumnjam da su neki od vas i učestvovali pa znaju iz iskustva, kako među ljubiteljima muzike izgledaju rasprave “koji je najbolji album ili najbolja pesma tog i tog izvođača”. Rasprave često budu žustre, a na kraju sve završe bez zaključka, što i nije toliko bitno ukoliko je rasprava podržana slušanjem muzike. U tom slučaju svi su na dobitku, jer se slušala dobra muzika, a mišljenje svakako niko ne bi promenio, što ne umanjuje efekat zabave.

Međutim, šta se dešava ako rasprava krene s drugog kraja? Jeste li ikad raspravljali o najgorim albumima izvođača u čiju muziku se kunete?

Kod nekih retkih, loši tragovi postaju amanet za budućnost. Jedan od najvećih nije dočekao da čuje svoj najgori album sastavljen ispočetka, barem da bi se uverio da te ideje i nisu bile toliko loše.

Nastavite sa čitanjem… “Ispuzaće kad-tad”

Moljci

Ove godine će Ian Anderson i grupa Jethro Tull proslaviti 50 godina uspešnog rada. Ne znam kako će je obeležiti jer Anderson ima ozbiljnih problema sa glasom, a ekipa koja ga danas prati teško da je onaj Jethro Tull koji sam imao prilike da gledam na koncertu u par navrata. Daleko da je današnja postava svirački nekompetentna i da sve ono što pružaju na koncertima ne zvuči dobro, ali poslednjih desetak godina magija njihovih nastupa naprosto se izgubila.

Zbog toga je bolje da se vratimo u prošlost, kada je sve što su potpisali i izvodili bilo savršeno.

Nastavite sa čitanjem… “Moljci”