Tag: richard thompson

Pismo natopljeno suzama

Novi album Richarda Thompsona je svučen sa tavana i demonstrira kako su on i njegova prateća grupa bili uzbudljivi na nastupima. Pre nekih 35 godina.

Karijeru Richarda Thompsona pratim dobrih pedesetak godina. Na neki način, smatram ga delom sopstvene porodice. Zašto je tako, to je pitanje na koje ni sam ne znam pravi odgovor. Verovatno zato što je on jedan od retkih, pravih muzičkih velikana, koji se lako prepoznaje i koji je muzički svestran. Bilo da je u pitanju njegovo enciklopedisjko poznavanje svih živih žanrova, izuzetan dar za pisanje pesama, strastveno pevanje ili osebujan stil sviranja gitare koji je jedinstven.

Snimljeni opus mu je ogroman i veoma kvalitetan. Čak i oni albumi za koje se može reći da su mu malo slabiji, mogu da izdrže upoređivanje sa radovima nekih drugih autora sličnog usmerenja. On je, recimo poput Vana Morrisona, muzička kategorija sam po sebi. Jedino što vam preostaje jeste da ga bezgranično volite ili mrzite.

A to je već stvar muzičkog ukusa.

Nastavite sa čitanjem… “Pismo natopljeno suzama”

Ne možeš pobediti

Imam običaj da ponekad odvalim ono “kad je neko lud, onda tu nema pomoći”. Ne mislim pritom na prave ludake, već na ljude van kategorija, one za koje nam nije preostalo ništa drugo nego da ih prihvatimo onakve kakve su, jer za njih ne postoje surogati.

Muzičari van kategorija su naročito dragoceni nama, koji bez muzike ne možemo da živimo.

Zanimljivo je to što ponekad, nakon nečije reakcije na takav svoj nastup, otkrijem ponešto iznenađujuće.

Nastavite sa čitanjem… “Ne možeš pobediti”

Oluja neće doći

…Mada sam ja sasvim siguran da hoće. Svaki njegov album je muzički ekvivalent oluje, grmljavine, ima tu maličak i zemljotresa. Ako ne verujete, slušajte ovo:

Ne, ne: sačekajte do kraja. Nikad ne sudite o muzici Richarda Thompsona dok ne čujete celinu.

Nastavite sa čitanjem… “Oluja neće doći”

A sada svi naoružani (ili tako nešto)

Svi mi imamo svoje muzičke miljenike. Ako nas redovno pratite, primetili ste da često pišemo o Richardu Thompsonu i projektima u koje je on bio umešan. To je, svakako, s razlogom, jer se radi o svestranom muzičaru ogromnog opusa koji je izuzetno kvalitetan. I čoveku koji pojam popularne muzike shvata vrlo široko.

Kada su takvi tipovi u pitanju, sklon sam da bez prevelikog razmišljanja zagnjurim u svaki projekat u koji je na bilo koji način umešan. Vremenom, u fonoteci se skupi brdo materijala, a čeprkanja po njegovoj biografiji učini da se ponekad osetim kao da sam član te velike muzičke porodice koja se krije iza prezimena Thompson i da znam skoro sve o njihovim karijerama i, čak, detaljima iz privatnih života.

U stvari, kao i obično, živim u zabludi. Disappointed smile

Nastavite sa čitanjem… “A sada svi naoružani (ili tako nešto)”

…A ja nisam ni tamo ni ovde

Ako nemate ništa protiv, ovo nedeljno popodne ćemo utrošiti na rekonstrukciju ne baš tako redovnog podlistka rubrike čiji nezvaničan naslov glasi “Zašto, o zašto ja ovu muziku ne slušam svaki dan“. Imamo za tu potrebu nekoliko prvoklasnih kandidata koje stalno držimo u rukavu, a tek ponekad ističemo u prvi plan. To su, najčešće, oni muzičari za koje kažemo da su van kategorija, što znači da nema svrhe porediti ih sa bilo kim drugim.

Jedan od tih ljudi je i Richard Thompson, naš stari znanac.

Danas bih, pak, hteo da zastanemo na čas i osvetlimo i druge aspekte muzičkog dela tog majstora, a ne samo one koje ima u prstima.

Nastavite sa čitanjem… “…A ja nisam ni tamo ni ovde”

Još jedna poseta Getsemanskom vrtu

Among the headstones you played as boys
Crypts and tombs like a roomful of toys
Just up the river from the smoke and the noise
Gethsemane

Kao što zna naš svaki redovni čitalac, Richard Thompson je drag gost na stranicama Suštine pasijansa. I tako, evo nas opet, po ko zna koji put, u društvu neverovatnog muzičara. Šta se tu može: priznajemo da smo slabi na genije, pogotovo na one čiji smo savremenici i čijeg dela smo svedoci.

Teško je dodeliti primarni atribut tom čoveku, jer bilo da ga predstavimo kao kompozitora, tekstopisca, instrumentalistu ili kao poznavaoca istorije muzike čije derivate svesrdno crpi kao izvor i inspiraciju, Richard Thompson je mnogo puta opisan kao velemajstor van kategorija, neko čiji uspesi se mogu meriti jedino sa malobrojnima iz iste niše iz koje su potekli, a to je nešto od najbolje autohtone muzike koju je Engleska ikada dala svetu.

Najdosadniji deo priče je da za pedeset godina karijere tu nije bilo nijedne omaške, a kamoli pada.

Nastavite sa čitanjem… “Još jedna poseta Getsemanskom vrtu”

Dalje od mene!

Čačkajući po statistici Suštine pasijansa, lako sam utvrdio da je Richard Thompson jedan od muzičara koje smo najčešće pominjali. Razlog za to je, pored toga što smo Grba i ja njegovi okoreli fanovi, i dugotrajna i bogata muzička karijera koja teško može sa bilo čijom da se uporedi. Iako se o njemu relativno malo govori u medijima, njegovo mesto je rame uz rame sa najvećim autorima koji su potekli iz Ujedinjenog Kraljevstva. Tu mislim na Costella, Townshanda, Raya Daviesa…

Thompson mu dođe kao popularna kombinacija “3 u 1” – rafinirani pisac tekstova i muzike, strastveni pevač i neverovatan gitarista. Što reče jedan od mojih prijatelja koji je uspeo da ga vidi na koncertu: “Gledam ga na sceni, a tokom cele svirke imam utisak da se na njoj nalaze trojica gitarista.”

Ovo je velika pesma o prekidu veze.

Nastavite sa čitanjem… “Dalje od mene!”