Tag: rick wakeman

Blagoslovi

Nije bitno kako tražite put u trenucima kada mislite da su vam sve lađe potonule. Važno je da ga pronađete.

Iako smo ovdašnji Комшија i ja veliki obožavaoci grupe Strawbs, prosto mi je neverovatno da je na ovom blogu objavljen samo jedan tekst o njima. Ne postoji ni jedan valjan razlog da ih izbegavamo, tim pre što je u pitanju jedna od najoriginalnijih britanskih grupa svih vremena. Strawbsi imaju samo jednu manu: tokom dugogodišnje karijere, čiji početak seže u 1964. godinu, nikada nisu bili u medijskoj žiži, iako to svakako zaslužuju svojim kvalitetnim opusom.

Prethodnu priču o njima sam, zgodno za današnju, završio odlaskom Ricka Wakemana iz grupe.

Nastavite sa čitanjem… “Blagoslovi”

Ne ubijaj kita

In a moment of love, they will die for their grace

Upravo danas se navršava 40 godina od objavljivanja albuma Tormato (1978) grupe Yes. To možda nije ni po čemu važan album, ali to je prvi naslov te grupe koji sam apsolvirao (pa još kao vruće izdanje!) i meni je to dovoljan razlog da prizovem sećanju onu jednu pesmu koja je pretekla sve ove godine.

Ovo budi razna sećanja i poneku uzgrednu misao. Zapravo, imam stotinu misli u glavi, a samo jednu tastaturu pred sobom. Moraću redom…

Nastavite sa čitanjem… “Ne ubijaj kita”

Kraj epohe

Karijera grupe Yes iz današnje perspektive izgleda čudno. Kao klinac, u vreme gimnazijskih dana, intenzivno sam ih slušao. Imalo se šta čuti u prvoj polovini sedamdesetih, naročito na albumima The Yes Album (1971), Fragile (1972) i Close to the Edge (1972). Na njima je novopridošli Rick Wakeman uspeo da razne ideje koje su kolale između članova poveže u koliko-toliko smislene i zaokružene celine, a njihovi koncerti su postali praznik za oči i uši.

Sve dok se nisu pogubili u svoj toj pompeznosti i samoljublju.

Nastavite sa čitanjem… “Kraj epohe”