Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Grupa R.E.M. se dugo mučila dopre do široke publike. A kada joj je to pošlo za rukom, ništa je nije moglo zaustaviti na putu globalnog uspeha.
Sa koje god strane da posmatramo kretanja u muzici, “garažni zvuk” stvoren šezdesetih je pronalazio načine da preživi i da se stopi sa novim trendovima. Uvek marginalizovan, ponajviše zbog nemogućnosti da se uspešno komercijalizuje, bio je utočište onih koji su slali beskompromisne poruke svojim pesmama i više su voleli da se obraćaju malobrojnoj publici nego da se njihove ideje “peglaju” od strane diskografa shodno trenutnim zahtevima tržišta.
Pa kom opanci, kom obojci.
Ponekad se valja malo više potruditi i paziti na detalje. Ovaj baja je baš od takvih.
Moja prijateljica K. voli alternativne folkere i često mi šalje linkove kako bih poslušao neke od njenih miljenika. Ima među njima dobrih i zanimljivih tipova, ali nikako da se navučem na neko ozbiljnije slušanje ovakve muzike. Svi oni, uglavnom, pate od nedostatka energičnosti koji mi je važan, a i teme o kojima pevaju su, manje-više, odavno prežvakane i nije mi ni na kraj pameti da proživljavam nečije tuđe muke.
Dovoljne su mi i moje.
