Sprema se oluja

Najstariji muzički instrument je ljudski glas. A kada se tri glasa savršeno uklope i spoje, rezultat može samo da bude magija koja se retko sreće.

Ma koliko bio prilično dobro organizovan u svom delanju, sa sređivanjem muzičke arhive uvek imam problema. Iskustvo me je naučilo da taj posao treba odraditi svakih nekoliko meseci jer, ako se ne odreaguje na vreme, često se protegne i na par nedelja svakodnevnog čeprkanja. Iako je to zgodna prilika da se osveži pamćenje i ponovi gradivo, što u mojim godinama lekari i preporučuju kao vežbu protiv demencije, stvari se uvek otmu kontroli: uvek nabasam na nešto što odavno nisam propustio kroz uši. A onda, po principu spojenih sudova, završim ko zna gde…

Utešno je što se posle toga samo nervoziram zbog previše utrošenog vremena, ali sam makar uživao u muzici. Hot smile

Nastavite sa čitanjem… “Sprema se oluja”

Skromni darovi

Do pre par dana nisam imao pojma ko su Šejkeri. Ne, nije u pitanju ona posuda u kojoj se mućkaju kokteli, već članovi protestantske zajednice (sekte?) koja je delovala u Ujedinjenom Kraljevstvu pre nekih tristotinak godina. Živeli su u posebnim zajednicama (komunama), zagovarali pacifizam i ravnopravnost polova, jednostavan život i tradicionalne hrišćanske vrednosti, pa nije ni čudno što su ih krajem XVIII veka ekspresno p(r)oterali u Ameriku da tamo propovedaju svoje učenje.

U neku ruku, bili su pretača hipika koji su se desili par stotina godina kasnije.

Nastavite sa čitanjem… “Skromni darovi”