Računari su bezopasni. Šah će preživeti samo ako preživi one što dišu dok ga igraju…
Izraz računarski potez označava takav potez za koji se smatra da čovek nikada ne bi mogao da ga vidi tokom igranja šahovske partije. Nije lako razjasniti šta ovo zapravo znači. Kada čovek igra šah, krajnji zaključci se donose davanjem mišljenja o poziciji, i to takvog mišljenja koje u sebi (pored formalnog materijalističkog stanja) nosi mešavinu velikog broja faktora, recimo: poređenje sa ranije poznatim pozicijama, preostalo vreme, lični afinitet, pa i procenu protivnikovog afiniteta, da li je tog dana kakio, ili da li neko u publici kija.
Za taj posao (ne kakenje nego sve zajedno) je šahovska tabla zapravo prevelika (odnosno taj je posao preobiman u ograničenom vremenu), pa stoga čovek najčešće pažnju usmerava ka određenom delu table. Zato je u praksi jedan od najtežih poslova, i mesto najčešćih grešaka, momenat kada se zahteva preusmeravanje pažnje sa jednog ka drugom delu table. Sa druge strane, mogućnost računanja savremenih računara je ogromna, ali je krajnja procena obavezno numerička, i u sebi po prirodi stvari ne sadrži bilo kakve opšte zaključke. Kada računar proceni da je vrednost pozicije +1.17, to znači da beli ima pešaka više (bilo materijalno ili u rasporedu figura), i sasvim svejedno da li ima još pet sekundi ili pet dana za 20 poteza, ili da li je sa druge strane table svetski prvak ili laprdavi klupski mangup. Stoga, računarski potez takođe predstavlja potez koji sa sobom ne nosi ništa direktno vidljivo iz opštih šahovskih pravila, intelektualni skok, duboku neočekivanost koja je ipak tek neočekivana Homo Sapiensu.
svako sa svakim četiri puta. To znači da je svako igrao 28 partija. Od turnirskog formata se posle 1962. godine i odustalo, jer je masovno prisustvo igrača iz Sovjetskog Saveza dovodilo regularnost takmičenja u pitanje (Sve su to Rusi, govorio je svojevremeno