saradnici – Page 27 – Suština pasijansa™

Slave u Srbalja

Hajde da se unapred odredi ko ima koju slavu, da bismo videli “kod koga ćemo sada da žderemo”. Slava i igara…

Zeleni zub prezire slavu! Ali voli slavski kolač. Tu i tamo radoznali internetski surfer će naći razne tekstove o istoriji slave kao religijskog običaja. Od toga ko je uveo, a ko definisao formu, pa sve do toga ko je od poznatih ličnosti kod koga bio i šta je pojeo. K’o što je red, naći će i tekstove “iz dobro obaveštenih izvora” da su slave karakteristične samo za Srbe. Što, je l’ te, implicira da ko ne slavi slavu – taj nije Srbin.

Kako su mnogi Srbi intimno rehabilitovali Boga, tako su krenuli da se prisećaju običaja koji nikad nisu poštovali. Čast izuzecima. A prisećanje se, kao što znamo, obično svodi na ko je šta rekao, kako je ko šta uradio “onomad prošle godine kad smo bili kod njega”, a na “televiziji su rekli da je drugačije”, a ko bolje zna od televizije.

Televizija će nas svake godine iznova naučiti da je slava Nikoljdan najveća srpska slava. Dalje će nas naučiti da se njena veličina (slave, a ne televizije) ogleda u činjenici da jedna polovina Srba slavi ovu slavu, a druga polovina ide na proslavu. Treća polovina sedi kući i čekajući novu lekciju sa televizije rešava multidimenzionalne skupove u nameri da dokuči koliko polovina čini jedno celo.

Nastavite sa čitanjem… “Slave u Srbalja”

Pozdrav četvrtom saradniku Suštine pasijansa

Vreme je da pozdravim četvrtog stalnog saradnika Suštine pasijansa. Još jedan stari drugar iz virtuelnog sveta kreće u akciju. Ekipa je najzad kompletna!

Poslednji koji se pridružuje prvom timu stalnih saradnika Suštine pasijansa je Boris Bjelošević. Morao sam da budem malo strpljiviji dok nisam dočekao njegov pristanak, ali kao da nekud žurimo – znam da je vredelo strpljenja.

Aleksa puta pet! Fotku potpisuje novi saradnik Suštine pasijansa! Možda ste Borisa već upoznali prateći njegove komentare na Suštini pasijansa. Možda se vaše pamćenje odaziva na prilog o jednoj veoma zanimljivoj fotografiji koju je načinio uz pomoć jednog šarmantnog mladića. A možda se setite i nedavnog priloga o jednoj pesmi, koji mi je Boris poslao, pa sam ga ja objavio.

E, odsad će Boris objavljivati direktno, sam potpisujući svoje priloge, kao što je red.

Kao i u slučaju saradnje sa Milošem, sad sam u situaciji da psujem na zlehudu sudbinu potpadanja pod uticaj virtuelnog sveta. Elem, ni Borisa do sada nisam sreo uživo, a već bi i udba pogubila konac kad smo se združili. I u zbrci u kojoj sam ovih dana, požalim mu se da ne mogu da premotam dovoljno unazad. Na to me moj (očigledno dovoljno mlađi) drugar podseti na epizode koje sam i sam zaboravio… Eh… Drugovali smo u nekim esnafskim budžacima starog Sezama. Pa se to proširilo na prekopavanje šta ja to imam u svojoj fonoteci, a šta ima on, a da se tiče Saše Vasića (uh, duga priča), pa reč o ovom, reč o onom… Bilo je toga, nije da nije.

Kaže da mi još nije zaboravio, mada beše poodavno, ono što sam mu učinio kad sam ga imenovao kao “kolega Boris Bjelošević” u nekom stručnom članku u jednom časopisu. Dok sam ja zaista smatrao čoveka kolegom (u to vreme sam se bavio istim poslom kao i on), njegovim kolegama je to zvučalo a bit too much, pa su ga oslovljavali “zvanično” neko vreme… U krajnjoj posledici, ispadoh kriv što su drugari s basketa prestali da koriste pretprošli nadimak u žaru igre (“Drrrrs! Dodaj, sam sam!”); uh, nisam znao da moj loš uticaj dopire baš dotle… Surprised smile Embarrassed smile Just kidding Winking smile

Prvo Borisov prilog ćete pročitati nekoliko minuta posle ove najave: u tekstu je opisan arhetip ponašanja u onome što uskoro započinje u zimskom talasu: “Slave u Srbalja“.

Ko sam ja, ko si ti?

Gens una sumus ili svi smo jedan rod.

Možete da se zapitate kako je moguće da smo jedan rod. Ima nas belih, crnih, žutih, crvenih, polihromatskih i monohromatskih, onda Srba s ove strane, pa Srba s one strane,
a i onih raznih drugih i drugačijih sa svih strana.

Pa kako je onda to moguće!?

Atlas sveta u izdanju National Geographica Postoji lep običaj koji se neguje u National Geographicu. Kada se pokrene neko novo izdanje časopisa, glavni urednik dobija najnovije izdanje Velikog atlasa, kao i predsednik države u kojoj National Geographic počinje da izlazi. Od pre nekoliko godina, Društvo glavnim urednicima poklanja i takozvani genografski set, kako bi, ukoliko to žele, učestvovali u jednom velikom istraživanju, koje neki smatraju nepotrebnim i kontroverznim.

Genografski projekat, kako se ovo istraživanje zove, predvodi Spenser Vels, stalni istraživač National Geographica.

„Svaka kap ljudske krvi sadrži istoriju napisanu jezikom naših gena“, kaže Vels u sjajnoj priči koju smo objavili u prvom broju National Geographica na srpskom jeziku. Uprkos osporavanjima i teorijama zavere, ja duboko verujem u plemenitu ideju ovog istraživanja, pa sam tako i dao svoj doprinos. Evo i rezultata:

Moj Y hromozom me smešta u haplogrupu J2 (M 172). Markeri koji se pojavljuju sežu unazad oko 60.000 godina do zajedničkog markera (M168) svih današnjih ne-Afrikanaca,
a J2 haplogrupa nosi i markere: M168 > P143 > M89 > L15 > P123 > M304 > M172.
Genetika i srodne nauke mi nisu jača strana, pa ne bih ni sebe ni vas opterećivao detaljima.
I ovo istraživanje i nauka su takoreći još na početku, ali će vremenom sa uvećavanjem baze podataka verovatno moći da pruži neke odgovore. Za sada, počeo je da se nazire odgovor na pitanje “odakle dolazimo?”

Šta sam saznao?

I Learned Otkrića sugerišu da je anatomski rečeno moderan čovek evoluirao u Africi pre oko 200.000 godina, a kolonizaciju ostatka sveta započeo pre oko 60.000 godina.

M168 – moj najdalji predak

pojavljivanje pre oko 50.000 godina
Afrika
procenjen broj Homo sapiensa, oko 10.000

M89 – na Bliski Istok!
pojavljivanje pre oko 45.000 godina
Severna Afrika ili Bliski Istok
procenjen broj Homo sapiensa, na desetine hiljada

M304 – širenje poljoprivrede
pojavljivanje pre oko 15.000 do 10.000 godina
Plodni polumesec
procenjen broj Homo sapiensa, milioni

M172 – na Sredozemlje i dalje, pa i u Beograd
pojavljivanje pre oko 10.000 godina
Plodni polumesec
procenjen broj Homo sapiensa, nekoliko miliona

Eto ko sam ja. Ko si ti?

Kako biti obrazovaniji od Galileja? (V)

Darvinova teorija

Možda smo dosadni sa ovim slikama mladih naučnika koji gledaju kroz vas dok zamišljaju gde se može popiti za male pare, ali smo sigurni da ne želite da od vas krijemo istinu. Evolucija se dogodila i permanentno se događa. Darvinova knjiga “Poreklo vrsta” i danas je validna, kao što je bila i prije vek i po – jer je na tragu naučne istine kad dokazuje evoluciju kroz prirodnu selekciju. To revolucionarno učenje na ponos Homo Sapiensu, samom svojom naučnošću, trn u oku je hrišćanskog fundamentalizma; u naše vreme traje snažan i organizovan pokret klera, naročito u SAD, koji uz pomoć korumpiranih političara i nadrinaučnika nastoje da marginalizuju Darvinovu teoriju i osnaže kreacionizam kao „učenje“; meta su im školski planovi i programi, traže nastavu veronauka i ustoličenje dogmatizovane biologije. Ovaj pasus počinje linkom ka jednom sajtu. Kliknite na njega i pročitajte sve. Tamo piše šta zapravo jesmo, svi mi. Napor koji je učinjen da se ovaj sajt napravi vredan je svake pohvale, i podstiče na razmišljanje koliko smo neozbiljni i lenji da razumemo same sebe, kao da će to neko drugi za nas da učini.

Nastavite sa čitanjem… “Kako biti obrazovaniji od Galileja? (V)”

Kako biti obrazovaniji od Galileja? (IV)

Digitalizacija

Leva žica nosi informaciju o novim gaćama Lejdi Gage, a desna kompletnog Šekspira. Neke stvari su neprocenjive, za ostalo tu je WC šolja. Grane primenjene fizike oblikovale su savremeni svet. Nobelova nagrada iz fizike za 2009. godinu dodeljena je za dostignuća ne iz fundamentalne fizike (elementarne čestice i sl.), već za dve oblasti primenjene fizike (optike): optička vlakna i optički digitalni senzori (CCD). Naš život je postao nezamisliv bez elektronike, komunikacija i kompjuterske tehnike. Sve te delatnosti su suštinski digitalizovane.

Digitalizacija je proces koji se bazira na tzv. diskretizaciji. Mogli bismo da damo link ka Digitalizovani Homo Sapiens u razmeri 1:1 Wikipediji, ali je bolje da ovde napišemo definiciju diskretizacije: to je pridruživanje neprebrojivog skupa prebrojivom. A sad da objasnimo: trenutno kroz vaš stan prolaze talasi koji nose informaciju o televizijskom programu Televizije Pink, Grand Parada i sve ostalo. Taj talas može da ima bilo koju jačinu, što zavisi od toga koliko ste blizu predajnika i koliko ima prepreka između vas i predajnika. E, ako bismo zabranili talasu da ima bilo koju jačinu, već ga naterali da može da ima samo jačine od npr. 0, 5,10,15 i 20, mi bismo ga time diskretizovali. I to više ne bi bio talas sa klasičnim brdima i doljama, već pre bi ličio na stepenice. Ovaj štos možemo da obavimo po jačini (amplitudi), i/ili u vremenu. Ako ga obavimo i po jednom i po drugom, dobijamo skup tačaka: digitalizovani signal.

Nastavite sa čitanjem… “Kako biti obrazovaniji od Galileja? (IV)”

Jan je nedovoljno pismen

Čovek je dovodio do ludila kreatore dresova i dizajnere televizijske grafike. A meni je postao inspiracija. On je Jan Vennegoor of Hesselink, moj privatni superheroj u večitoj borbi sa nerealnostima realnosti, čija je supermoć njegovo ime. Priče o njemu su kratke, i treba im samo muzička podloga. Stoga kliknite Play i uživajte.

Za potrebe ove priče Jan Vennegoor of Hesselink je krenuo u školu. Prvi razred i sve redom. Sa njim u klupi sedi Ian Rush. Tako prolaze dani, kad jednom učiteljica kaže: „Deco, za sutra svi napišite u svesci svoje ime i prezime deset puta. Vennegoore of Hesselinke, ti napiši triput, dovoljno je“. Ian Rush se pobuni: „Ali učiteljice, zašto je on bolji od nas, zašto, zašto, zašto?“ Tu se učiteljica naljuti: „Ian, rush kod direktora!“. E tu Ian Rush poludi, napusti školu, ode da igra fudbal, da bude mnogo bolji igrač nego Jan Vennegoor of Hesselink koji i sada ne voli da menja klubove jer ga tada boli ruka.

Kako biti obrazovaniji od Galileja? (III)

Bomba, reaktor i energetska glad.

Atom je osnovna gradivna jedinica hemijskih elemenata. Atom ima jezgro sastavljeno od pozitivno naelektrisanih protona i električno neutralnih neutrona; oko jezgra je oblak negativno naelektrisanih elektrona.

Čestice koje grade jezgra i same su složene, sastoje se od kvarkova; danas nema dokaza da je elektron složena čestica. Broj protona u jezgru zove se atomski broj i ima presudan uticaj na hemijske osobine elementa. Elemente je pogodno sortirati upravo po atomskom broju i smestiti u hemijsku matricu koju zovemo Mendeljejev periodni sistem elemenata.

Broj neutrona u jezgru datog elementa nije jedinstven; mogu postojati izotopi nekog elementa – oni se međusobno razlikuju po broju neutrona u jezgru. Neki izotopi nisu stabilni: tokom vremena nastupa radioaktivni raspad atoma na čestice niže hijerarhije. Razlog za ovo je činjenica da sila koja drži jezgro na okupu ima veoma mali domet. Ako prečnik atoma prevazilazi domet sile, čestice koje se nalaze van dometa napuštaju jezgro. Nastavite sa čitanjem… “Kako biti obrazovaniji od Galileja? (III)”

Amsterdam za decu

Kada se pomene Amsterdam, obično se pomisli na… kahm, ono zeleno… a, bogami, i na… kahm, ono crveno.

Iako sam svestan tih stereotipa, moram priznati da sam bio zatečen čuđenjem i sumnjom u moje mentalno zdravlje od strane nekolicine poznanika kojima sam pomenuo da početkom novembra vodim svoju desetogodišnju ćerku na petodnevni izlet u pomenuti grad.

Svake godine, u Amsterdamu se rodi oko 25.000 beba. Šta rade svi ti novopečeni roditelji – da li u paničnom strahu čupaju dete iz porodilišta i natovareni samo najneophodnijim stvarima beže u unutrašnjost, kako bi svoje čedo poštedeli odrastanja u Sodomi i Gomori današnjice?

Zapravo, sve je u perspektivi. Da sam pomenuo kako vodim dete u grad sa mnoštvom muzeja i predivnih kanala, gde ćemo po vasceli dan da se vozimo biciklom, sigurno bi s odobravanjem klimnuli glavom.

A kako je sve krenulo?

Nastavite sa čitanjem… “Amsterdam za decu”