Tag: saradnici

Dnevni dnevnik

17,35
Umalo nisam zaspao čekajući u redu u SUP-u. Dobro je što se red poremetio tokom ove njihove pauze (lepo piše na staklu šaltera “od 17,00 do 17,30”), pa sam mogao tokom rasprave da se održim budnim. Ko je bio prvi na šalteru pre pauze i što je bio toliko glup, pa se tokom pauze odvajao od šaltera; pa ne živi on u nekoj zemlji gde se zna red, nego u Srbiji, zemlji koju čuva Bog i žandarmerija.

19,15
Stigao sam kući i nešto ubacio u kljun. Baš da se zavalim i vidim šta ima na televiziji. Promaja koju sam jutros ostavio u stanu je dobro odradila posao, pa je vazduh svež. Moraću da se pokrijem. Oh, vidi, evo nešto novo na televiziji – tenis. Igra ovaj dole u belom protiv onog gore u belom. Tup donji, tup gornji, tup donji, tup gornji, tup…

nisam ja ovako lep kad spavam ;)21,55
Uh, bre. ‘Sam ja to zaspao? Čudo me nije probudio nikakav telefonski poziv… Hm… Samo da se rasanim.

23,40
A? Al’ sam se rasanjivao, a čeka me posao. Zadati broj logički raspoređenih slova u jednu celinu za naredna tri dana čak ni Šef ne bi lako ispostizavao. Idem da se istuširam, pa da radim nešto.

00,05
Kako početi? Beo ekranski papir deluje tako hipnotišuće… Ček malo. O čemu ono treba da pišem? Ah, da – ISO-standardi.

ne, ne, ne. kažem NISAM ja ovako lep kad spavam ;)00,20
Zaspao sam za tastaturom. Hajde, čoveče, usredsredi se na posao, dovoljno si spavao. ISO-standardi, dakle.

03,10
Otkud ovde? Kad sam se ja to prebacio u krevet? Kol’ko je sati? Pa, dobro. Sad bi ionako bilo normalno vreme da legnem u krevet. Sutra treba da se ráni…

Brrrm, brrrm. K’o Fanđo!

Koliko puta ste u životu čuli da se za nekoga kaže: “Vozi kao Fanđo?” Verovatno i ne znate, ali sigurno ste retko videli da neko vozi kao petostruki šampion Formule 1…

Fangio-MB-W196-3lMotor-1986Na današnji dan, daleke 1911. godine rođen je nepriksnoveni gospodar trkačkih staza (petostruki as), a važno je reći da je tada sve zavisilo od mašine i vozačkog umeća, kada nije bilo moguće iz boksa štelovati bolide. I danas, pola stoleća nakon vozačkih uspeha, Fanđo je ostao sinonim za brzog, ali i dobrog vozača. I Šumaher je, kada je oborio Fanđov rekord “skinuo kapu” El Maestru kako su Fanđa zvali u rodnoj Argentini.

Kod nas se odomaćio pogrešan izgovor prezimena ovog automobiliste, kao Fanđo, iako bi prema transkripciji i izgovoru pravilnije bilo Fanhio. Međutim, njegovi Argentinci, zapljusnuti talasima portugalskog jezika kažu Fanžio.

A ako se spremate da položite vozački ispit, ili ste odavno vozač, nije zgoreg da se podsetimo prve lekcije:


Utovar nedeljom, 23. juni

I ovo ovde je uvod. Jer prvonamenjeni bi bio suviše dugačak da bi se tako mogao tretirati…

Najveći deo ovog Utovara je nastao u čekaonici ispred gejta kapije D61 na bečkom aerodromu. Povezani letovi nisu baš bili toliko povezani, a igra mojim živcima počela je i pre polaska od kuće, dva-tri dana ranije. Prvo je bilo predviđeno čekanje od 4,5 sata, taman da razradiš ideju da napustiš aerodrom i makar malo upoznaš prestonicu Istočnog Rajha. No, ubrzo je došlo obaveštenje da se letovi “mrdaju” u vremenu i da je predviđeno čekanje oko 2,5 sata. Pa, dobro – organizatori letova imaju procenat od prodaje artikala u neobaveznim prodavnicama, a  žena-Jelena će dobiti još jednu, ovog puta “mocartovu” čokoladu.

Na kraju, u realnosti, let je dodatno kasnio, a dežurni spiker se setio da to objavi tek kad je to svima odavno bilo jasno. Stoga ne garantujem za pristojnost pojedinih delova ovog Utovara.

Žena-Jelena se odavno naučila strpljenju prikrivanju nestrpljenja, ali naslednik je očekivao svoj Lego Star Wars, i to što tata kasni kriv je tata, a ne tamo neke čike i tete koje i ne znaju šta šprehaju.

I ne znam da li bismo na kraju svi tako brzo trčali ka autobusu koji je trebalo da nas odveze do aviona, da smo znali da će to biti (još jedan) muzejski primerak JAT-ove flote.

Zvučna izolacija je bila odlična. Tokom fabričkih testova, verovatno. I meni je samo ostalo da se “isključim” i pokušam da “ispeglam” suviše nervozne delove ovog Utovara. Šef bi autartistički naglasio da se Utovar ostavi u svom inicijalnom autorskom izdanju, ali ovakva reakcija je više nego dovoljna za jedno polugodište.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 23. juni”

Utovar nedeljom, 9. juni

Lepo reče ona pesma, koju sam malo modifikovao: Nedelja je lepa samo dok se čeka, dok od sebe samo nagoveštaj da.

Hiljade i hiljade tisuća puta sam si rekao da ne pamtim, nego da zapisujem, papirče i olovče pa udri. I na tisuće puta sam si rekao da ne pamtim, nego ukucavam u mobilni na primer kao neposlate SMS-poruke. I stotine puta sam si rekao da ne pamtim, nego da diktiram u mobilni telefon.

Al’ ne vredi. Stoka ostaje stoka. Nebrojivo mnogo puta (ma, serem; brojivo je, al’ ko će se time zamarati) su mi razne ideje, misli, kratke priče i slično otišle u nepovrat, jer ih nisam zapisao, ukucao, snimio. Tako je i sa ovim Utovarom. Thinking smile

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 9. juni”

Utovar nedeljom, 2. juni

– Tata, vidi. Eno ga konj.
– Nije to, sine, konj. To je jelen.
– Jelen… Ali, tata, ti si ovako crtao konja.

Slažem se, slažem. Ovo je izvučeno iz filma “Bila jednom jedna zemlja”, ali savršeno oslikava Aleksine frustracije u poslednje vreme. Imali su u vrtiću neke akcije oko priredbe za ispraćaj predškolaca, pa (skoro) svako dete treba da naslika nešto za veliki zajednički pano. Aleksa nije zadovoljan rezultatima svoje umetničke ruke i želi bolje, a ja nisam zadovoljan mojim rezultatima u pokušaju da mu pokažem kako da nacrta bilo šta komplikovanije od dvodimenzionalne kuće i e, al' ima tako ljudi koji konju daju ime Zelenko; valjda misle da će ovaj tako lakše da se uklopi u sredinu...automobila.

S druge strane, Aleksina mama ima veštu crtačku ruku, ali nema strpljenja. Donekle se snalazimo tako što žena-Jelena nacrta željeni nam predmet, a onda Aleksa i ja zajedno pokušavamo da prekopiramo taj crtež. Uglavnom nam ne polazi za rukom, ali vremena bar još imamo u neograničenim količinama. Do srede. Thinking smile

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 2. juni”

Utovar nedeljom, 26. maj

Čestitam, vojniče! Izabran si za dobrovoljca! – uzviknu rimski centurion rimskom vojniku. Beše l’ to, valjda, u onoj strip-epizodi kada Asteriks odlazi na Korziku?

Kad sam se onomad latio pera tastature ne bih li napisao utovar-dva, željno sam očekivao odmor (zaslužen, a kakav drugi?) od redovnog i vanrednog posla. Nervozan i pun cinizma (jer to mi je oružje za borbu protiv gluposti) sklepah utovare ‘nake kak’i su. U ovom sadašnjem slučaju sam se, pak, vratio s odmora, pa će ovaj utovar biti vedriji. Ili ja to samo tako mislim…da l' i ovaj radi na AAA baterije?

U pojedinim trenucima željene dokolice na odmoru posvetih (previše) vremena televiziji. Akam tako onaj daljinski, pa promenim AAA baterije, pa nastavim da akam. I stalno zatičem onog političara (našeg, jakako) što posle svake izgovorene rečenice malo zastane. Da uzme vazduh, je l’? Ama, jok – da stignemo da se prekrstimo pre nego što on počne sledeću.

Bre, čoveče, fenomenalna nam je televizija. Da je nema ne bih znao da su već izmislili kafu bez kofeina, čaj bez teina, pljuge bez nikotina, brašno bez glutena i skupštinu bez kretena. Možda ovo poslednje još nisu izmislili. Možda i jesu, al’ ja “vatam” pogrešne kanale. Možda moram da menjam operatera kablovkse televizije. Možda…

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 26. maj”

Funkcionalna azbuka

Nije nam potrebna predškolska grupa da pokažemo interesovanje za te čudne hijeroglife koji spojeno predstavljaju reči. Brojeve Cifre smo savladali, a slova…

U vrtiću smo dobili člansku kartu biblioteke. Iako smo je dobili tek pre neki dan, i ako niko nije falsifikovao člansku karticu, Aleksa je postao drug član još pre godinu dana; verovatno u nekom procesu grupnog učlanjenja. Nebitno. Bitno je da smo dobili i poster sa slovima azbuke, pa žena-Jelena pohita da ga okači na vrata Aleksine sobe.

Nemam simpatije prema takvim posterima. A u ovom slučaju posebno. Greška prilikom izbora papira, u ovom slučaju je to kunstruk (koji zbog odsjaja zamara oko), je daleko manjeg uticaja od grešaka nastalih još u fazama uredničke, dizajnerske i tehničke pripreme.

Šef se verovatno ježi od ovog odsjaja blica, al' zato i jeste Šef – on vlada, a ja ne (tehnikama fotografisanja kunstdruk papira)

Nastavite sa čitanjem… “Funkcionalna azbuka”

Zemlja

Bilo je razočarenja. Nije da nije. Na primer zapazi na TV-u reklamu za novi projekat/koncert/šta-li-već pevaljke koja je bila pevaljka i pre nego što je postala popularna i krene da đuska uz komentar da im to puštaju u vrtiću. I dok razmisliš da l’ da takve postupke (vaspitnog osoblja) ignorišeš il’ da se požališ, on dođe s sledećom pesmom:

Eto ti ga sad. Mi mu puštamo dečije pesmice, ono “Slon lepotan dondolan”, “Miš je dobio grip”, “Najlepša mama na svetu” i slično, al’ u vrtiću očigledno plejlista zavisi od smene (vaspitnog osoblja).