Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Tragovi parfema na staroj košulji umrljanoj krvlju i viskijem
Laku noć čistačima ulica, noćobdijama, lučonošama
A laku noć i Matildi
Ponekad zaista nema šta veliko da se priča, jer muzika sve sama kaže onima koji umeju da slušaju. Hajde da pokušamo.
Za danas sam vam priredio iznenađenje. I to veliko.
Neki se zamlaćuju pamćenjem cifara broja Pi°, pri čemu je nejasno čemu bi to služilo. Za to vreme, neki drugi su konstruisali generatore nota koji su pametni možda čak kao Glugenije Svemogući (mada, zaista ne vidimo čestit razlog takvom preterivanju) i kad se nekom takvom generatoru podmetnu decimale broja Pi kao seme za rndanje muzike, tada nastane… Nešto neobično i prelepo.
Jedina kvaka je u tome što Pi trebada se preinači u broj sa osnovom 12; naime, dvanaest je tonova u hromatskoj skali zapadne muzike.
Listen without prejudice, što bi ono rekli mudraci iz laponskih šuma.
Jedan od najčešćih stereotipova jeste pominjanje kameleona kao životinje koja menja boje shodno ambijentu. Sad, manje-više ta osobina, mada je fascinantna, nego zaboravljamo drugu osobinu te zanimljive živuljke, onu po kojoj je kameleon možda i šampion u životinjskom carstvu. Pazi sad.
Postoji nekoliko savršenih stvari na svetu. Pinta Guinness piva je jedna od njih. Da bi se savršenstvo postiglo, potrebno je da šanker poštuje šest koraka pri točenju te pinte. To nam objašnjava čovek koji je zadužen za kvalitet najsavršenijeg piva na svetu.
Nastavite sa čitanjem… “Poezija u šest koraka: kako se sipa pinta Guinnessa”
