Za kajsije kažu da su rajsko voće. Slažem se s tim, mada se to govori i za jabuku, i za paradajz, i za mnoga južna voća…
No, dobro. Za ovaj prilog ćemo se držati teze da je kajsija rajsko voće. Kako, posledično tome, nazvati domaći džem od kajsija? Ima li reči u srpskom jeziku kojim bi se on mogao opisati? Ima li reči u srpskom jeziku koje donese razočarenje kada ovaj džem ne uspe?
U davna vremena Krajem prošloga veka sam kô Vuk od Filipa zapisao recept za domaći džem s namerom da nastavim tradiciju; 
doduše ne na relaciji deda-otac-unuk/sin, nego na relaciji baba-unuk. Izrazi tipa “tri šake šećera” sigurno ne doprinose preciznosti recepta, ali u tome je valjda i draž domaćeg džema. Bilo kako bilo ukućanima se krajnji proizvod svideo, a Matori je promptno izrazio želju da i on oproba svoje kulinarsko umeće. Da ne dužim priču, ubrzo se špajz sjajio od silnih tegli sa slatkim sadržajem. Nikome ni na kraj pameti nije bilo da fotografiše police; verujem da bi i dan-danas slika bila za izložbu.