Danas je jedan od junaka našeg detinjstva otišao na Neko Bolje Mesto.
Nastavite sa čitanjem… “In Memoriam: Leonard Nimoy (1931-2015)”
Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Danas je jedan od junaka našeg detinjstva otišao na Neko Bolje Mesto.
Nastavite sa čitanjem… “In Memoriam: Leonard Nimoy (1931-2015)”
Десило се да сам једном имао у гостима двоје Немаца, и потрефило се притом да су тада на вишој техничкој свирали Влада и Бајка. У року од треће песме тај другар ме упита “а који је Влада а који је Бајка?”. Погодио је оно што смо се сви питали. Одговор не знам ни данас, и нећу да знам. Нека то остане једна од тајни овог свемира.
Што реко Панта, “волим свемир, јер то је мој дом” (нећу да га линкујем, малопре је био). Песма за данас је “Ја нисам ја”, што су изгледа написали кад су се под старе дане сетили да би опет могли да дохвате гитаре.
Ово зато што Цевка негује посебан вид амнезије (без амнестије), па све врви од новијих снимака, а кад треба да ископа нешто старије, у овом случају песму “Док те гледам”, цврц, нема, никад није ни постојало. Осим што већ десетак година стоји на мојој плејлисти, са изгледима на један занавек, ерго јесте.