Tag: singl

Kiša

Pisanje o pesmama The Beatlesa može da izgleda kao ceđenje suve drenovine. No, uvek se otkrije nešto novo i nepoznato.

Ako me sećanje dobro služi, prva zvanično objavljena pesma The Beatlesa u SFRJ bila je “Hello, Goodbye“. Odštampana na foliji, delila se uz prvu verziju časopisa Džuboks. Čini mi se da je i danas imam negde među singlicama. Od tog trenutka domaće izdavačke kuće su stidljivo počele da izdaju licencna izanja i prilično frekventno objavljuju aktuelne singlove sa top lista. The Beatles su, za razliku od The Rolling Stonesa, bili manje subverzivni i sumnjivi da ne iskvare socijalističku omladinu i prećutno su dobili zeleno svetlo tamo gde se o tome odlučivalo.

Na albume smo morali da popričekamo još koju godinu.

Nastavite sa čitanjem… “Kiša”

Potrebna ti je ljubav

U turbulentnoj istoriji Small Facesa svašta se dešavalo mimo njihove volje. I danas njihovi radovi ne dobijaju zasluženu pažnju iako im se malo šta može zameriti.

Sastavljanje izdanja koja bi trebalo da budu presek nečije karijere nije nimalo lak posao. Mnogo elemenata je potrebno složiti u slagalicu, naročito ako je reč o osobi koja ima poveći opus. Sam izbor materijala je lakši deo posla – odaberu se reprezentativne pesme, obavezno ubace one koje su bile hitovi da bi bile mamac za kupovinu, napravi se neka vremenska linija kako bi mogla da se prati evolucija autora…

Kako obezbediti prava za objavljivanje pojedinih pesama kada su u pitanju različite diskografske kuće, to već spada u nadležnost veštih advokata izdavača. Nijedan od njih neće da se odrekne prilike da još jednom iscedi neku kintu od nečije zaostavštine.

Mešetarenje nikada ne prestaje.

Nastavite sa čitanjem… “Potrebna ti je ljubav”

Božićna

Nisu sve namenske pesme isprazne i dosadne za slušanje.

Svake godine početkom novembra počinje da se dešava ista stvar koja, barem meni, trenira živce. Počinje se sa najavama “božićnih albuma” koji bi trebalo da nam ogreju srce i dušu, dok se, istovremeno, podgreva potrošačka histerija u čije sam se delovanje onomad uverio sopstvenim očima. Stav izdavača razumem – ovakvi albumi se prodaju “kao alva” i inkasiraju siguran i veliki prihod. S druge strane, uglavnom su sastavljeni od pesama koje nisu autorske, pa je slušanje ovakvih dela beskrajno dosadno čim prođe par onih koje su poturene kako mamac za naivne kupce.

Pa makar ih pevali Elvis, Dylan ili neko treći.

Nastavite sa čitanjem… “Božićna”

I najvećima se desi da se pogube u životu

Manje poznate faze rada autora/grupa smo često spremni da potcenjujemo pod pritiskom okorelih obožavalaca koji stalno žele da čuju “staru, dobru pesmu”. Tako nam promaknu neke nove koje, ipak, prežive.

O opusu grupe The Who i njihovom značaju za istoriju rock & rolla suvišno je trošiti reči. Pete Townshend je, svakako, jedan od najvećih autora svih vremena, pa njegove solističke radove treba uvek držati na oku. Ma koje teme da se latio, uvek smo kao publika dobijali obilnu porciju bespoštedne muzike. A beše i mnogo razloga da se češkamo po glavi pokušavajući da shvatimo šta nam poručuje.

E, to su pravi influenseri, a ne ovi današnji koji sami sebe tako nazivaju.

Nastavite sa čitanjem… “I najvećima se desi da se pogube u životu”

Vernik

Većina ljudi posle takve tragedije poklekne i padne u depresiju. Wyatt se pokazao čvrstim i odlučnim i napravio ključni zaokret u muzičkoj karijeri.

Pisanje o talentovanim ekscentricima poput Roberta Wyatta je nezahvalan posao. U mnogo knjiga i tekstova njegovih kolega sam nailazio na anegdote koje mi ni malo nisu pomagale da upotpunim sliku o tom neobičnom čoveku. Iz njih sam samo mogao da zaključim da su se u njegovom društvu svi dobro zabavljali i da su ga bezrezervno voleli.

Slušajući njegov izuzetan diskografski opus lako je zaključiti zašto je to tako.

Nastavite sa čitanjem… “Vernik”

Kuda si se uputio, Bili?

Važan nam je bio stiskavac. Nikom nije ni padalo na pamet da tu postoji i neko malo dublje i skrivenije značenje.

Svaki kolekcionarski početak je težak. Uvek postoji neko ko se u tu priču upustio pre tebe, ko ima veću i raznovrsniju kolekciju… Danas mi deluje komično trka između mene i mog druga Brace iz osnovne škole. Naše rivalstvo je bilo bazirano na broju singlica koje smo sakupili. Moram da priznam da me je u to vreme žešće tukao na tom polju. Ja sam krajem šezdesetih imao nekih pedesetak komada, a on mnogo više. No, kupovao sam, kao i danas, samo ono što se dopadalo mojim ušima, a on je kupovao sve. Smile with tongue out

Iako je moja današnja kolekcija vinila, diskova i digitalnih izdanja ogromna i nikada nisam ni pokušavao da je popišem, nekako su mi najdraže te prve singlice. Još uvek ih ljubomorno čuvam. Peace

Nastavite sa čitanjem… “Kuda si se uputio, Bili?”

Repent Walpurgis

Ovaj stil imenovanja numera su usavršili tek death metal bendovi osamdesetih. Onih godina kad je ova muzika nastajala, tokovi razmišljanja su bili drugačiji, veoma različiti.

Nekim od vozova kojim su se vraćali šverceri iz Trsta noseći u torbama mantile “šuškavce”, ženske čarape i farmerke, na samom kraju šezdesetih pristigla je i singlica Procol Haruma “Il Tuo Diamante“. Svi smo znali i voleli ONU njihovu pesmu, ali pojma nismo imali o ostatku repertoara.

Na B-strani je bila usnimljena “Fortuna“.

Nastavite sa čitanjem… “Repent Walpurgis”

Poljubac ruže

Pomenuh pre koji dan “sindrom drugog albuma”, pojavu koja je mnogim muzičarima presuđivala definitivnu sudbinu. Mislim da takvih primera ima toliko da bismo samo od njih mogli sačiniti zasebnu rubriku; no, više mi se dopada kada primer iskoči tako reći slučajno, a to se desilo baš u današnjem slučaju.

Sećate li se ove pesme?

Ta pesma je vinula svog autora i interpretatora u visinu u kojoj obitavaju samo nedodirljivi.

Nastavite sa čitanjem… “Poljubac ruže”