У пролеће 1974. сам ушнирао једну ролну слајдова (Фотокемикину) и кренуо да баш експериментишем, да фоткам са статива при слабом светлу и креативно се глупирам.
Понешто од тога и није испало лоше. Например, ова посета тавану.
Као што се из приложеног види, можда не баш из прве, снимљена је у по бела дана. Јесте на тавану мрак, али светло цури на сто рупица и пукотина. Требало је да добијем некакав плавичасти штих, јер главнина светла потиче од неба, међутим Фотокемикин слајд вуче у зелењичаво у тамнијим деловима, скоро у СМБ и ту спаса нема. Можда сам могао ово да извучем некаквом додатном обрадом, али нисам склон тој врсти историјског ревизионизма.