Једна од пре: залазак шљиве

О сутону се углавном хвата залазак, што јако фрустрира људе на источним обалама, јер сунце залази са погрешне стране. На копну је то свеједно, дакле нека линија обзорја, ако падне који румени облак, шкљоц и јао види што је лепо. Осим што сте онда промашили све остало.

Срећа па држим крошње на воћкама релативно ниско. Орезивање? Одсечем понеку грану кад ми баш смета да пролазим. Истина, морам да гледам куд идем, што и није лоше – да нисам гледао, не бих видео ово.


(велика)
Технички, нисам скоро ништа чачкао. Оно у позадини је било баш овако црвено – кора ринглова (ака џенерике ака generic plum) јесте штогод црвенкаста, а боја цигле у позадини је исто штогод црвенкаста.

Цео предумишљај је био у одлуци да изоштрим на шљиве, које су биле у сенци тог тренутка, дакле плаво светло с неба. Мало изреза да избацим небо, смета, и кривуља осветљења да га довучем до оног како га се сећам. Готово.

Једна од пре: свемирска

Пошто сам се за потребе оног преснимавања негатива опскрбио макро прстењем и совјетским објективом од 50мм, наравно да ми је падало на ум да то може да послужи и нечем другом. Ал’ надахнуће је зајебана ствар, наиђе кад наиђе.

Класична тема макро фотографије су бубе и цвеће. Оно, јесте да и у томе има шта да се види, али то се ради већ стотинак година. Треба обновити градиво, што јес јес, ал’ то сам некако више препустио деци, а онда… то надахнуће, наиђе ретко.

Али кад наиђе, удари.

eos_1381920120812_20_22_06

(велика)

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: свемирска”