Knjiga o Jovu, zajedno sa Solomonovim pričama, Knjigom propovednikovom i Pesmom nad pesmama, pripada starozavetnoj, hebrejskoj književnosti. O njenom autoru/autorima se ništa ne zna, a pretpostavlja se da je sastavljena u V ili VI veku pre nove ere.
U njoj se govori o poreklu zla, patnji i nesrećoj ljudskoj sudbini. Iako Jov “bijaše dobar i pravedan, i bojaše se Boga”, Bog okleva da mu pomogne. Zbog toga Jov ima vrlo neprijatan problem: zna da je nevin, a i pored toga ispašta. Njegov svet je urušen, a patnje postaju besmislene. Zbog toga proklinje dan kada je rođen i dovodi u pitanje božansku pravednost…
Kako onda da se jedna arhaična priča spakuje u pesmu, ma koliko to bilo čudno?
E, za to je potreban majstorluk.