splav – Suština pasijansa™

Ој, кафано: сплав 5, или шта је било после

што њој баш није ишло под мараму, но би питала “а шта је било после”

У првом делу епа о сплавовима сам нешто дробио о свемирској константи, “кад се помноже амбијент и клопа добија се број који не може бити већи од неке тамо константе, коју још нисмо утврдили” и пренео критику незадовољног госта да “нећете нас убедити да карађорђева од у вр главе 200г има свих 350г како пише у јеловнику”. Што се нас, тада присутних за столом, тиче, то је било то, оладили смо уста и наредне године нисмо крочили на тај сплав.

Неко други је био критичнији.

Ово је снимљено отприлике годину касније. Чега годину? Па, дана… мада су покушавали да нам потуре разне друге, тамо неке године спорта, године туризма, године овога и онога, ал’ опиремо се напретку, бандоглави какви јесмо. Може и годину месеци, ал’ даље не попуштам.

Nastavite sa čitanjem…

Једна од пре: сплав 4

Данас без много текста. Ово сам напросто морао да шкљоцнем, јер је залазак, сат-два после фотке од прошлог пута, био баш тако шмурав, шмрљав и никакав, како треба за ову врсту снимка.

(велика)
Дакле цела прича је у томе да ухватим изрез, и да онда у Сировом извучем овакве тонове. Нисам их тако видео на лицу места, него у глави, па сам га бар два минута тинцао док није легло, и ето га. Нема вађења попут “ма ја сам то баш тако хтео”, јер није вађење – баш сам овако хтео. Крај, нема више.

Ој, кафано: сплав 1

Не, не отварам нову серију, нема толико материјала. Ем госпоја боље кува од већине кафанских кувара, ем код куће имамо бољи избор пића. Ал’ понекад се ваља, због друштва и амбијента. Овај код куће сам већ намртво исфоткао, па нек натрчи нешто различито.

Ако истрајем на ту страну, можда ћу најзад заокружити теорију о кафанској комплетности. По њој, кад се помноже амбијент и клопа добија се број који не може бити већи од неке тамо константе, коју још нисмо утврдили. Шта се може, не да се емпирија без довољног узорка.
Тако на једном крају криве имамо комбинацију одличног амбијента са лошом клопом и минималистичким избором пива.

(велика)

На другом крају су којекакве соцреалистичке кутије са голим зидовима, ћумези са подом од виназа или нафтираним патосом и надрканим келнерима у алтернативно белим блузама, које зачудо имају генија за кувара и газду који не жали материјал.

Nastavite sa čitanjem… “Ој, кафано: сплав 1”

Једна од пре: најзад галеб

Нешто се не сећам да је овде било галебова кад сам био клинац. Галебови, то су оне гласне птичурине с мора, онако бели спрам плавог неба. После је испало да их има и овде. Да ли се то нешто испомерала екологија, или су нас у школи кљукали стереотипима, ко ће то знати.

Прилика за фоткање галебова у лету се указала кад смо отишли да живимо на мору. Међутим… сто проблема. Тако је испало да сам први пут успео да снимим галеба у лету тек летос, на Сави.

eos_42276~20160813_16_11_06 (велика)

У ствари, и из тог морског периода имам фотака са галебовима, али не са мора, него иза куће, и то не преко лета него зими. Преко лета су на плажи, тамо им туристи бацају клопу. Кад се туристи разиђу, ето њих код нас.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: најзад галеб”

Једна од пре: празан сто

Јесам ли већ рекао да нећу да качим кафанске слике са сплавова? Можда и јесам, само нису биле за ону серију па сам их тада заобишао. Ово је, међутим, једини сплав који ме се дојмио клопом (уредно сликано и нисам окачио нигде), но… овај призор ми је данас наишао и освежио ме.

Па ето мало освежења, коме је врућина. Јер ово је снимљено 21. марта, тачно на почетак пролећа, док још ништа није олистало. А баш је било лепо време, док је било сунца. Онда је зашло за суседни сплав и одједном нам је било хладно.

eos_3593320150321_17_30_40

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: празан сто”

Једна од пре: ситно сецкано за патке

Током оне кафанске серије фотака некако сам избегао сплавове… јер сам имао лоше искуство са њима – није толико скупље колико је горе и колико се осећа да је газда наручио атмосферу и поштено платио, да су особљу прописана правила. Зна се од чега се пита не прави, мада је и ту било добрих снимака. У ствари, занимљивије је око сплавова него на њима.

Јер сви ти градови на води су згодни за фоткање, тешко је објективу да одоли тим одразима. Имао сам среће да сам добрих десет година радио на местима где се река види кроз прозор, или макар на пљуцомет од улаза, лепо је то.

Невоља је што су ти сплавови тако начичкани, што ту има толико тога на то мало обале. И кад ухватим призор, у њему има превише тога. Например овако.

eos_3565120150214_15_00_42-2

Није доста лоше, а? Међутим…

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: ситно сецкано за патке”