Protraćen život

Šta god pokušavali, nekim ozbiljnim muzičarima se nije dalo da dostignu vrhove koje su zasluživali. Zašto je to tako, možemo da raspravljamo do sudnjeg dana. No, perspektiva nam dozvoljava da lakše ocenimo vrednost te muzike.

O turbulentnoj karijeri grupe Spooky Tooth smo pisali u više navrata. Uprkos nesumnjivom potencijalu i sviračkim/autorskim sposobnostima muzičara koji su prolazili kroz nju oni nikada nisu postigli neku veću popularnost u Britaniji. I tu nisu nikakav izuzetak – slično je bilo i sa grupom Mott The Hoople sve dok im u pomoć nije pritekao prijatelj i obožavalac u liku Davida Bowiea ili sa The Pretty Things, koje danas skoro niko i ne pominje iako su još uvek aktivni i blizu da proslave šezdeset godina postojanja.

Razlozi za taj izostanak slave su prilično nedokučivi.

Nastavite sa čitanjem… “Protraćen život”

Pogled u ogledalo

Otkako je moj džuboks narastao preko svake mere, dobro se zabavljam tako što sam iskoristio znanje iz prošlog života da u nekakvom programu za tabelarni prikaz sadržaja napravim džuboks-rndalicu. Kad angažujem to sokoćalo, iskoči mi plejlista željene dužine u kojoj se ponekad nađu sadržaji koji izazivaju tzv. čeloklep: klepim se po čelu i pomislim ili čak kažem naglas: otkad ovo nisam čuo!

Onda u meni proradi ludak za kojeg sam mislio da sam ga utušio kad sam pre zamalo četvrt veka doneo najbolju profesionalnu odluku u životu, onu da neću više biti programer, nego ću ponekad i spavati, jesti, prepoznavati ukućane, čak se ponekad i družiti sa prijateljima uz muziku. Zahvaljujući tom programu sa nekakvim mrežama po ekranu, ne potonem duboko kad me demoni školovanja sustignu, nego nešto kao fol programiram automat da uradi za moj račun ovu ili onu glupost i tako se izvučem bez kompajlera.

I sve to eskiviranje strašne profesije najzad sam uspeo da konvergiram u nešto korisno: u povremene izlete u periode muzike koje smatram sebi najdražim.

Kad ja tamo, a ono sinhronicitet…

Nastavite sa čitanjem… “Pogled u ogledalo”

In memoriam: Mike Harrison (1945-2018)

Pisanje nekrologa nikako mi ne ide od ruke. Naročito kada su u pitanju muzičari koje volim da slušam, pa sam u ovom trenutku pomalo rezigniran, jer vest o smrti Mikea Harrisona gotovo da se nigde nije ni pojavila. A kamoli da je negde osvanuo prigodan tekst koji, po običaju, ide uz sve to.

A ako se još uvek niste setili ovoga sjajnog muzičara i pevača, odmah i to da razjasnimo.

Bio je jedan od ključnih ljudi kultne grupe Spooky Tooth.

Nastavite sa čitanjem… “In memoriam: Mike Harrison (1945-2018)”

Zabranjena ljubav

Kontraverzne pesme su, ponekad, teško nalazile put do publike. Medijska industrija je oduvek brižljivo pazila šta će da joj se servira. No, po pravilu, čudim putevima su izlazile u javnost i nastavljale da žive, uprkos naizgled nepremostivim preprekama koje su im se postavljale sa svih strana. “Society’s Child” je jedna od onih velikih, netipičnih pesama koje će nas zauvek zvati u šezdesete.

I njenoj autorki, Janis Ian, doneti mnogo dobrog i lošeg.

Nastavite sa čitanjem… “Zabranjena ljubav”