Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Svog straha od visine se neću rešiti nikad, jer to je neizlečiva stvar. No, na neki perverzan način uživam u ovom. A koliko tek ti ljudi uživaju, pokušavam da dokučim.
Ovo su oblici skakanja koji se nazivaju base jumping (ne znam da li uopšte postoji neki odomaćen prevod) i oni koji to upražnjavaju čine posebnu kategoriju među raznoraznim skakačima. Zajednička je ovisnost o adrenalinu, verovatno.
E, tako se to radi: kratko i jebitačno.
Preostaje samo da saznamo (što se nikad neće desiti) da li je ovo šminka ili stvarni stav.
IZAZIVAM VAS.
Pronađite idiotskiji video-klip kraći od 45 sekundi koji ima uvod, razradu i zaključak.
To jest: pronađite idiotskiji video-klip kraći od 45 sekundi koji ima uvod, razradu i zaključak, a da nije Tumba Ping Pong Show.
Hm… Da proverimo.
Izgleda da je lik u pravu.
Jedino, nikako ne mogu da ukapiram: zašto, ali ZAŠTO moraju da povezuju te video zapise sa tako agresivnom, nimalo prikladnom muzikom? Je li to neki šablon? Pravilo? Fetiš? Kao, ako je muzika tako glasna i agresivno intonirana, onda je ukupan utisak bolji? Not.
Kao što znate, zabole me patka za fudbal, i tako još od 1980. godine. Ali, ovo moram da podelim sa vama.
Nastavite sa čitanjem… “Hoće, neće, neće… Ama, ho… neće, ne… Gooool!”
…kao da za drugi pogled ima vremena. Vežite se: polećemo, slećemo, letimo, bemliga, tako nekako.
Ja još uvek ne znam kako se ono beše zove osoba koja upražnjava parkur. Kažu da nije parkurac, a ja verujem. Uglavnom, ako niste pretrnuli dok ste ovo gledali, možda je vreme da probate. Ali nemojte posle mene da optužujete da sam vas podgovorio. Ja imam problem i na stolicu kad se popnem.
A sad jedan sport koji bi valjalo upražnjavati barem subotom.
S obzirom na to da je fudbal, onaj “pravi”, odavno postao lakrdija, mamac za dokone stvorove i predmet ekspertskih analiza raznih budala, možda bi ga trebalo zameniti nečim nalik ovome.
Ovaj vrti jo-jo kao da ne postoji sutra, boktemazo!
Tačno mi dođe da nađem onaj svoj jo-jo koji sam dobio u nekom butiku u Stokholmu pre, uh, tri banke godina, pa da probam bar nešto. Al’ znam ja sebe: pre nego što bih i pomislio, razbio bih glavu, luster ili prozor…