Negde polovinom devedesetih sedimo moj (na žalost sada pokojni) drug Čupa i ja na njegovoj gajbi, i utom zvoni telefon. Sa druge strane je naš poznanik Adil, crna… pardon, Afroafrikanac iz Sudana, nesvrstani student i statista za bubnjevima iz spota “Bonito” od Madam Piano:
– Ćupa, većeras je žurka na Dedinju, da dođeš!
– Pa dobro, ko je pravi, jel’ naši?
– Naši, naši!
Čupa spušta slušalicu, pali lagano cigaretu, zagleda se u mene i reče: “E izem ga, šta li njemu znači ‘naši’?”.
To pitanje sam i ja sebi postavio sinoć, kada me je legitimisala patrola narodne milicije negde na rubu beogradskog atara.