Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Šta da radi usamljena devojka koju je na otvorenom putu snašao ne samo peh, već i baksuz? Nema druge, nego da sačeka pomoć u nadi da će se pojaviti neki džentlmen.
Europljani nalažu upozorenje: ako ste mlađi od 17 godina, veli napomena, sledećih 245 sekundi ima da žmurite. Ščuli?
Istrsiš se za skupu ulaznicu za multipleks, jedva sakupiš još neku sitninu za kokice i sokić, najzad uvedeš devojčicu u salu, kad tamo – samo dva mesta slobodna. I to usred sale, i to među nekim silnim grmaljima odevenim u kožu, sa čudnim pogledima u očima…
Šta sad?
Nastavite sa čitanjem… “Samo dva slobodna mesta, a na ostalim…”
Dolazi novi superheroj, ali ovaj postavlja sopstvene uslove i sprečava svaki oblik komunikacije. Za neke zagonetka, za neke izvor straha. Hoće li i dalje drugi smatrati superherojem? Hoće li biti otkriven ključ njegovog izbora? Postoji li šansa da se ostvari kontakt?…
Pitanja, pitanja…
Srećom, nije svaki akcioni film pravljen za morone, kao što se danas radi u Holivudu.
Jedan trči u trci, drugi trči u trci. Međutim, ti sportisti upražnjavaju dva toliko različita sporta da čak ni ne liče jedan na drugog. Jedan je visok, jak i mišićav, pršti od ramboidnih mišića. A drugi izgleda kao da ga je neko od makramea sačinio: sitan, kvrgav i mršav.
Evo o čemu je reč.
Neko je bio vredan, pa napravio kompilaciju stotinu poznatih kadrova iz poznatih filmova u istoriji kinematografije (pretežno američkih, ali šta se tu može). Proverite koliko njih možete da prepoznate.
Nastavite sa čitanjem… “Prepoznajte stotinu kadrova iz filmova”
…pa taman film bio đubre.
Nisam baš neki ljubitelj tih hrčak-sajtova na kojima se ideje pakuju u celofan i prodaju pod plaštom dobre analize. Ali, kako sam sa tim načisto, uhvatim ponekad sebe da dan dangubim gledajući deset naj-ovih i dvadeset naj-onih. Šta ćeš: nisam imun na sranja.
Ovom nisam mogao da odolim – ali ne zbog top-liste na temu “deset trejlera koji su bolji od filmova koje reklamiraju”, već iz drugog razloga.
Nastavite sa čitanjem… “Kad je, braćo, reklama, nek’ je reklama…”
Čovek u Obali Slonovače vredno radi da bi zaradio 7 € za sebe i svoju mnogočlanu porodicu. Od te zarade plaća i četiri radnika koji mu pomažu da prikuplja plodove kakaoa, od kog se pravi čokolada. Uz cenu od 2 € po tabli, čokolada je luksuz koji taj marljivi čovek nikada u životu nije bio u prilici da priušti.