Parada (1962)

Nekada su se u glavnom gradu socijalističke samoupravne domovine održavale prvomajske parade. Prvomajske parade su se održavale na praznik poznat po imenu Dan rada. Dan rada se slavi svakog 1. maja. A beleške radi, 1. maj je uvek padao prvog dana u maju, tačno jedan dan posle poslednjeg dana u aprilu. I zato istorijske beleške kažu, a ne znamo da li je tačno, da su se prvomajske parade održavale isključivo 1. maja, na Dan rada.

Evo kako je to izgledalo 1. maja 1962. godine, u režiji Dušana Makavejeva.

Nastavite sa čitanjem… “Parada (1962)”

U jednom pravcu (nije za kukavice)

Pazi ovako: bićeš nezadovoljan ishodom današnjeg dana, i to je tako. Ako malo napregneš memoriju, setićeš se da nije prvi put da je tako. Rešenje postoji. Ali, ako se plašiš da će te neko nazvati kukavicom° zato što si otišao preko bare, a postoje oni skloni takvoj kvalifikaciji kukavica, onda postoji način da pokažeš da nisi.

Pobegni preko bezdana, brale.

Dvesta hiljada dobrovoljaca. Velika šteta što smo kao civilizacija nesposobni da udovoljimo svima i pošaljemo ih tamo. A kada bi se svet udružio, to bi već sad bilo moguće.

 

________
° Najzad, nije neki poseban nedostatak biti kukavica i ne treba da se stidiš ako si i ti takav; većina ljudi su kukavice. Samo, ako je zaista tako, molba: nemoj drugima da držiš predavanja.

Na vr’ Šangaja

Ponedeljak je. Da nije praznik bio bi radni dan, ali svejedno: zna se da je ponedeljak pravi dan da se bavimo ljudima kojima ovisnost o adrenalinu ne dozvoljava da se obzirno ponašaju prema sopstvenim životima. Ovog puta, dvojica Rusa osvajaju trenutno najviše gradilište na planeti.

Kad je neko lud, onda tu nema pomoći.

Oči su prozor duše…

…A ova duša je očigledno bila u panici.

“Šta mi je ovo trebalo? Šta mi je ovo trebalo? Šta mi je ovo trebalo? Šta mi je ovo trebalo? Šta mi je ovo trebalo? Šta mi je ovo trebalo? Šta mi j….”