Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
– Pamtim kao da je juče bilo…
– Ali, tata! Pa bilo je pre pola sata!
– Slušaj ti, klipane jedan! Ja pamtim kao da je juče bilo – i tačka!
U minut pre tačno pet godina rođena je Suština pasijansa.
I šta sad, kad smo na poluvremenu života bloga?
I šta sad?
Nastavite sa čitanjem… “Pjatji dne obeležavanija roždestva tvojego”
Postoji jedna vrlo posebna knjiga. U čemu je njena posebnost, pitate?
Prvo, u tome što je to verovatno mama svih foto-monografija koje su ikada ugledale svetlost dana.
Dobri naš narode,
Ove trivijalne večeri, na Suštini pasijansa se dešava jedna sasvim netrivijalna stvar: predstavljamo vam novog člana naše male autorske družine, osmog po redu priključenja.
Đorđe Grujić AKA dJOLE Corto ume i sam da se predstavi:
Noć. Te oči. Staklo. Crveno. Dim. Te usne. Dodir. Povetarac. Trotoar. Čekaj. Vrati se.
A sada ćete videti kako film od dva i po minuta može da ima više sadržaja od holivudskog blokbastera koji traje dva i po sata.
Eto, tako. Sadržaj je makar merljiv. A nemerljivih razlika ima koliko hoćete.
Pripadam onog generaciji Titovih pionira koju su učili da treba biti hrabar, a da je hrabar onaj ko se ne plaši.
Trebalo je da prođu godine i da se desi jedan strašni, krvavi rat da bi smo shvatili katastrofalnu grešku u takvom načinu razmišljanja.
Danas imamo dupli program u prilogu. Razlog je više nego valjan.
Više puta mi se desilo da sam ispušio za dobre koncerte. Neki su bili udaljeni samo nekoliko stotina metara od mene, ali zbog posla nisam mogao da odem. To su samo neke od čari pogrešno odabrane profesije. 
Moram da pomenem i blamažu na koncertu Jethro Tulla kada sam, verovatno jedini u sali, završio ispred pozornice u odelu, i to sa sve kravatom. Nije bio važan imidž, bitno je da sam ih gledao ponovo posle trideset godina. 
Nego… Već znate da se palim na egzotične lepotice. A ako još dobro pevaju, nema mi pomoći!
Krajem 2008, godine do mene je stigao album Lile Downs po imenu Shake Away (2008). Kako je otvorila usta i počela da peva, tako sam zanemeo. Nešto slično nisam čuo još od 
vremena Yme Sumac. Ako je Yma imala raspon glasa od četiri oktave, Lila je samo za neki ton slabija. A dodatno uzbuđenje izazivala je Lilina godina proizvodnje – ti modeli spadaju u moje omiljene jer su pouzdani i dobro se voze… 
Za koncert u Beogradu saznao sam sasvim slučajno, dva dana pre održavanja. Po svom dobrom običaju, domaći promoteri su zakazali. A to je već bila prilika da proverim da li su producenti na albumu koristili studijske zvrčke kako bi joj glas zvučao vanzemaljski.
