Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Nisam originalan, jer ovo je moj šurak već priredio svojoj starijoj ćerci na Fejsbuku… Ali, ko može da odoli…
Aničak, srećan ti rođendan!
Ekremu ne trebaju specijalni efekti pri snimanju: on to tera na prirodno, jel’te. Posle se malo valja po travi, ali to je već koreografski spektakl u koji se slabo razumem.
(Via)
Medvjed i svinja i s njima vuja
grmnuše gromko prava oluja:
– Budalo ježu, bodljivi soju,
zar tako cijeniš straćaru svoju?!
Koliba tvoja prava je baba,
krov ti je truo, prostirka slaba.
Štenara to je, tijesna i gluha,
sigurno u njoj imaš i buha!
Kućicu takvu, hvališo mali,
za ručak dobar svakom bi dali!
Rekoše tako, njih troje, ljuti,
dok mudra lija po strani šuti.
(Poema “Ježeva kućica”, Branko Ćopić)
Kako to izgleda nekima dok posmatraju nas koji se ne mičemo od kuće…
Autor gotovo da je potrefio sve.
Šta li će sad da traže? Da svi nose čiste čarape? Da kerušu Milu pošaljemo u Matarušku banju? Da pečemo rakiju samo od slovenačkih šljiva?…
Pa ja kao da živim ispod kamena… U deset uveče saznam za vest dana. Mada, kao sam propustio nešto bitno… Ili jesam?… Nisam?…
Uglavnom: u’vatilo poslednjeg ‘ajduka. Koga ćemo sad da ‘vatamo? Šta će sad da nam uvale kao i zahtev? Da svi osnovci znaju da reše sudoku? Da se donese uredba o zabrani sviranja blok-flauta u svim prostorijama koje nemaju sertifikat klase ISO14000? Da se zabrani prodaja mleka koje u sebi uopšte ima masti?…
Znam! Sad bi trebalo da zatraže da izručimo Džimija Hofu! Na njihovom mestu, baš bih to tražio kao preduslov za početak pregovora o mogućnosti nastajanja šanse da se preispita pokušaj uklapanja uslova za razgovor o nameri Srbije da se kandiduje za potencijalno članstvo u EU. Računam, ako izručimo Džimija Hofu do Bogojavljenja 2013. godine (pod uslovom da nas pre toga ne rokne po tintari smak sveta 21.12.2012 u 21:12:02), ući ćemo u EU već u subotu u podne 2077. godine.
Zavući će oni nama opet nešto, ne plašim se ja.
Rekao bih ja šta zaista mislim, ali naći će se opet ona zamlata da me drnda, koristeći svoje spektakularne intelektualne kapacitete drvene advokature, pa bi ispalo da podržavam onog Pospanka ili, još gore, one ludake s vrha zemunskog keja.
Uostalom, đ.
Dvojica stalnih posetilaca Suštine pasijansa, Boris i Igor, nezavisno jedan od dugog, poslali su mi upozorenje o reakciji antivirusnog programa na sadržaj priloga na blogu.
U oba slučaja, bila je reč o AV programu ESET NOD, koji ja ne koristim, ali inače čujem od kolega da im se dopada. Da se nisam zarekao da neću zagađivati ovo mesto tako glupim temama kao što su računarstvo i informatika, već bih vam održao oraciju zašto mislim da ne treba više da koristite programe te kategorije na valjano podešenom Windowsu 7.
Drugim rečima, kako vam drago: problem je u tome što ja nemam rešenje za nastali problem. Slike koje su veće od vinjeta postavljam na portal Minus i povezujem odatle. Tako ekonomišem sa prostorom koji sam zakupio, a pride lakše rukujem svim sadržajem u slučaju potrebe za reciklažom. iz nekog meni ne baš jasnog razloga, NOD je odlučio da to nije dovoljno sigurno za vas:
Ako vam ovo smeta (mada, javljaju da se više ne dešava, od oko 16:00, otprilike), nađite način da isključite upozorenje i blokadu. Stavite domen min.us ili moj blog među pouzdane. Od mene imate obećanje da nikakvi sadržaji neće biti aktivirani na vašem računaru bez vaše eksplicitne dozvole. A i tada, bivaćete upućivani da sami preuzmete takav sadržaj, a ne da će taj sadržaj biti plasiran na vaš računar bez pitanja.
Uvek neke zavrzlame. Mogao sam da budem vinogradar, pa da se mučim kao i sad. Bar bih bio na vazduhu, a na kraju sezone imao vina i rakije.
Svi jure složno ka cilju svom,
kuda god prođu – prasak i lom!
Pristigli ježa, glede: on stade
kraj neke stare bukove klade.
Pod kladom rupa, tamna i gluha,
prostirka u njoj od lišća suha.
Tu Ježić uđe, pliva u sreći,
šušti i pipa gdje li će leći.
Namjesti krevet, od pedlja duži,
zijevnu, pa leže i noge pruži.
Sav blažen, sretan, niže bez broja:
– Kućico draga, slobodo moja!
Palato divna, drvenog svoda,
kolijevko meka, lisnatog poda,
uvijek ću vjeran ostati tebi,
nizašto ja te mijenjao ne bi’!
U tebi živim bez brige, straha
i branit ću te do zadnjega daha!
(Poema “Ježeva kućica”, Branko Ćopić)
Jeste li gledali film Čovek na mesecu Miloša Formana (Man on the Moon, 1999)? Ako niste, šteta. Priča govori o Andyju Kaufmanu, američkom komičaru koji je probio sve barijere u istraživanju poimanja humora, do granice kada se više nije znalo kad je ozbiljan a kad se zajebava. Andy Kaufman je koristio svaku moguću priliku da napravi konačni geg da je to išlo do neslućenih razmera. Primer? Znajući da je terminalno bolestan, napravo je vrhunsku predstavu od sopstvene smrti i to je učinio sa tolikim uspehom da su milioni ljudi apsolutno sigurni u to da je on još uvek živ i negde se krije pod lažnim identitetom. 
Genijalnost tog čoveka je često osporavana. Po pravilu, osporavali su ga mali ljudi, licemeri nesposobni da proniknu u suštinu Kaufmanove igre. Ništa čudno: te mentalne lezileboviće, Kaufman je posebno voleo da provocira i koristi kao predmet sprdnje. 
Svako je pre ili kasnije dolazio na red. U ovom snimku iz 1980. godine, vidimo kako je to umelo da izgleda kod Davida Lettermana. Dok budete ovo gledali, molim vas da se setite da je The David Letterman Show bio jutarnji program koji je išao direktno u etar. 
Sve, sve, ali to sardonično kolutanje očima…
Iz razloga koje nisam u situaciji da navedem, prinuđen sam da podsetim vas, redovne posetioce, na osnovnu premisu ovog bloga. Ovo je čisto kopiranje jednog od osnovnih akata Suštine pasijansa. Takoreći plagijat. Nekad se govorilo “original falsifikata”, ali to je neka druga priča.
– * –
Nije da su drugi željni da saznaju više. Većina nije, jer ponekad je tako jebeno teško obraćati pažnju na detalje. Većina su krdo. Ne žele da znaju više ništa. Čak ni ono što su nekad mislili da znaju. Razmišljanje je najteža disciplina poznata ljudskom rodu i zbog toga tako malo ljudi uopšte pokušava da razmišlja. I opet, većina se nada da neće nikad morati ni da pokuša.