Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Citat dana dolazi od najpoznatijeg robot-guvernera austrijskog porekla na svetu.
Mislim da je gej brak nešto što treba da se desi između muškarca i žene.
Arnold Schwarzenegger
Aktuelna glasina kaže da je Švarcenegggger pred razvodom, što je, kako bih rekao, baš-baš informacija koja me odaaavno nije zanimala, pa sam sad osobito zadovoljan što imam podatak više koji ću nekako pokušavati da zaboravim.
U slučaju da ste preterali sa produktivnošću, evo načina da malo razbijete taj trend.
Akinator je veb igračka koja pogađa ličnost koju zamislite. Idite na adresu www.akinator.mobi i probajte: igrajte pošteno, pa ćete se možda iznenaditi.
Sinoć sam probao; nisam baš brojao, ali sve koje je uspeo da nađe, našao je u manje od dvadeset pitanja. Tek jednom ili dvaput, u petnaestak pokušaja, prvi put je izbacio pogrešnu osobu. Evo, sad sam zamislio onog tenisera iz reklame za banku – nisam mogao da se setim kako se zove, pa kad je ovaj promašio jer je predložio Đokovića posle dvanaestog pitanja, nastavio je još šest dok nije izbacio sliku Viktora Troickog.
Uspeo sam da zeznem Akinatora samo oko jedne ličnosti: nije znao ko je Tom Sholtz. A nije da nije, izbacio mi je barem četvoricu gitarista dok nije odustao i zatražio pomoć.
Akinator je, u neku ruku, generator beskorisnog znanja. Ali, da ne potpirujem, jer je to tema koju niste uspeli da pročitate između redova.
Zašto ovo mora da bude arhetip, nikad mi neće biti jasno: pronađu krdo lepotica i onda od njih traže mišljenje o stvarima koje su apsolutno irelevantne za njihovo učešće na konkursu lepote.
Dakle, treba li da postoji matematika u školama?
Obratite pažnju na curu iz Vermonta.
(Via)
P.S. Da, ovaj post kasni. Noćas sam sačuvao draft umesto da publikujem prilog u zakazano vreme. Eh…
Boktemazo, od onog zavitlavanja sa nacionalnom histerijom, umalo da omašim…
Danas je 4. jul. Počev od 1956, pa do ukidanja 2001. godine, bio je to Dan borca, državni praznik. To beše po ikonografiji komunističke ideologije, koja je pobedila u Drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i zauzela pravo da retroaktivno postavlja kad je šta bilo, a šta nije, i šta je bitno, a šta nije.
Tog dana, održana je sednica Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije (iliti CK KPJ) na kojoj je donesena odluka o podizanju oružanog ustanka.
Posle se to raspirilo kojekuda, a počelo je već tri dana kasnije, kada je Žikica Jovanović Španac iskoristio zgodnu priliku da ubije dvojicu žandarma koji su mu se nacrtali na zicer dok se ačio kao harambaša na seoskom vašaru i očigledno provocirao da dođe do neke ozbiljnije kavge…
Iliti: zašto se masovna histerija pružala zemljom Srbijom tokom jednog dana (a i sledećeg) nakon što je jedan teniser pobedio u Vimbldonu
Sve je počelo kad sam hteo da provedem nedeljno popodne u čitanju National Geographica, prijatno utabačen na krevetu, negujući stomačinu posle nedeljnog ručka. Prekinuli su me toliko puta da su na kraju u meni ubili svaku želju za čitanjem. Ne bi to ni bio toliki problem, nego televizor je bio uključen i proveo sam pet minuta blenući u program. A tamo su se izmenjivali ludaci na ulici i ludaci u studiju, svi se ponašajući kao idioti nakon što je onaj teniser pobedio na najuglednijem turniru u ovom mondenskom sportu.
Napomena: Mondenski sport, mondenska disciplina, mondensko bavljenje, ne zanima me uopšte koja fraza (od ovih ili nekih drugih) je najbolja da opiše sve to. Kada nekim sportom ne mogu da se bave sva deca iz komšiluka zato što nemaju novca za opremu i pristup terenu, ja to ne priznajem kao sport, pa da je stotinu puta olimpijski.
Elem, zatekoh se u limbu između dremeža i budnog stanja i dozvolih sebi da me usisa crna rupa. U tom talasu slabosti, desilo se tačno ono što nije trebalo da se desi: dozvolio sam sebi vrhunski luksuz da se iznerviram. U talasu gluposti koji je nastao u mojoj glavi, dotukao sam ono malo preteklih mentalnih kapaciteta na način koji je po vrednosti sasvim uporediv sa televizijom: dao sam sebi slobodu da raspravljam na istu temu na fejsbuku.
Upadam iz digresije u digresiju, ali ne mogu da odolim: čak sam doživeo da neko sa tri meseca iskustva na fejsbuku pokušava da mi objasni socijalni okvir tih rasprava, a zatim da ne odustane od svoje programirane priče ni nakon upozorenja da ja u modemskim komunikacijama imam dvadeset godina iskustva… A dok neki misle da je to normalno, ja i dalje ne mogu da pridam značaj raspravama sa ljudima koje nikad nisam pogledao u oči, a pogotovo ne mogu to da učinim tokom rasprava.
Rasprave su nebitne, nego mi je postalo zanimljivo svo to urlikanje i dranje. Video sam ponovo neke snimke iz nekog beogradskog kafića, a zatim i snimak sa neke terase u Grčkoj koju je okupirala pivska bratija (dok su žene sa decom stajale oko terase i bespomoćno posmatrale svoje muževe kako se ponašaju kao gorile). I tad mi se najzad ukazalo šta se to zaista dešava.
Nastavite sa čitanjem… “Psihologija krda, mitomanija i negativna selekcija”
Ovo nisam video na vreme: ovako su u poljskom gradu Poznanju obeležili veče dugodnevnice.
I da parafraziram jednog komentatora: ajd’ što je to bila noć lampiona, nego je to sigurno bila i besana noć za vatrogasce…
Kako bi vam se činilo da ostanete bez volana pri punoj brzini? Ovaj je dostigao jedva 203 milje na sat (štogod preko 326 km/h)…
Opalac! Dok voziš mašinu od 1600 KS, sigurno ne želiš da ti se tako nešto desi. 
Mada, bezbednost je dobro projektovana u ovim glupim i beskorisnim vozilima. Ovde možete videti kako izgleda kad se vozilo otme kontroli i dođe do udesa. Vozaču nije bilo ništa.
(Via)
Imam jedno pitanje za onog, kako mu ime, što je stručnjak za eksperte.
Elem: Dinkiću, da li si ti to ukrstio prste? Aman, bre čoveče! Pa učini barem neki, poslednji pokušaj da nas uveriš u svoju istinoljubivost.
A ne ovako.
Usput pozdravljam sve kikindske funkcionere koji su dozvolili sebi luksuz da ih ovaj vodi. Pogotovo one koji su se prepoznali u nedavnoj prozivci svog vođe.
Koji ste vi jadnici, jebote. Čak i onaj ziljavi Čeda ima više dostojanstva od vas.
(Via)