Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Pazite: ovaj način je apsolutno legitiman. Drugim rečima: može i tako!
Najpre pomislim “koji zamlata, jebote”, a posle shvatim da zapravo zavidim liku koji je našao dovoljno vremena da sve to poveže i još pride snimi…
A opet, nije da nije: trebalo bi da kompletna Vlada Srbije nauči ovu tehniku lupanja jaja, jer bi primenom ovih načela, tehnika i poteza ostvarili daleko veću efikasnost nego sada.
Dešava se i to…
Bar je drugima bilo zabavno 
Apostol ponovo u sedlu…
Aj’ sad svi!…. Ti propadaš, ti propadaš jer se opijaš!…. Okreće se svijet i sa njime ja…. Opaaaa! 
Nije za one sa slabom petljom. Ja se plašim visine i deset puta sam došao u iskušenje da prekinem gledanje. Kako god, izdržao sam. A vi ste upozoreni.
Elem, čovek se penje na vrh komunikacionog tornja visokog jedva 538,8 metara… Pih, pa to nije ni 540 metara…
Koliko god da plaćaju ovu dvojicu, nije dovoljno.
(Tnx Ajgor)
Pogledajte sjajni kratki animirani film o naravi jednog prosečnog korisnika računara.
Najčešća frustracija u ovom veku je očekivanje korisnika da će mu tehnologija doneti neki vid blagostanja, zadovoljstva ili barem zabave. Kad stvari krenu po zlu, dešava se svašta…
Izuzetno ostvarenje. Nemojte mene kriviti što se ovo pojavljuje u ponedeljak ujutru: tako se namestilo. Možda je namerno, možda slučajno, ali kako god okreneš, desilo se…
Ne tako davno… U jednoj samoposluzi, ne tako daleko odavde…
Ama, ljudi moji… Drugo mene brine. Obratite pažnju kako bneki delovi dobro pasuju na domaće prilike… Ovo su napravile neke belosvetske zamlate koje ne znaju za to kako je Ministarstvo trgovine Srbije spustilo gaće i natrćilo se velikim igračima, sve kao sprečavajući monopol (i-hi-hi, a-haha, da-da, kako da not) i dopuštajući, kako se ono kaže… a, da: konkurenciju (i-hi-hi, a-ha-ha…).
Hleba i igara. Šećera i zejtina. Povremeno zavrneš dotok nekog proizvoda, samo na dan-dva, e da olakšaš proces poskupljenja i održiš tenziju, ama tek da se zna ko je glavni.
Za to vreme, udruženja za zaštitu potrošača ljuljaju promaju.
May the farm… eeee… May the Department of trade… Ovaaaaj…. Ne, nema nam spasa. To više ne bi razmotao ni Han Solo AKA “Valjam neku robu”.
Pa dobro, izvukao sam se VRLO jeftino.
Dok je preksinoć pucalo po nebu, a ja izigravao frajera i odlučio da izvedem legitimni shutdown, sve se pouzdajući u jedinicu neprekidnog napajanja, nešto je puklo oho-ho glasno.
Na kraju se u servisu ispostavilo da je samo “zalepila” mrežna kartica. I to ona koja mi je pravila problema, sve nešto radeći na ćoše još od perioda onog zastoja ADSL saobraćaja. No, vrlo indikativno: u Kikindi nigde nije bilo mrežnih kartica na lageru… Pitam se zašto…
Sve ostalo je preživelo grmljavinu, što je više nego dobra vest… Osim nevelike cene za dijagnostiku kvara, ovo će me koštati još par stotki za novu mrežni karticu, kad je bude. Šteta neće biti ni 10 €. A mogla je da bude… Bolje da ne pominjem.
Danas i sutra ću da sredim zaostatke na blogu. Najpre jučerašnja fotka dana… Ne mislite valjda da ću prestati da fotkam ako mi računar ne radi?…
Odavno je apsolvirano: ukoliko bude dovoljno glupo, obrnuće krug i postaće omiljeno. Bilo je mnogo primera, a neki reditelji su izgradili i cele karijere na tom principu. Autor ove reklame je pokušao – i zamalo uspeo.
Pazi sad:
Evo, ja sam odlučio: čim budem kupio avion, obaviću tehnički pregled u Euro kući. 
Jedino, nadam se da će me primiti na tehnički i ako se ne budem napio kao ovaj što žuri da registruje svoj auto.
Ćao-bao! 
(Via)